Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2427/2019
25.09.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац и Бранка Станића, чланова већа, у парници из радног односа тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Данило Пашајић, адвокат из ..., против туженог „ББ“ АД из ..., кога заступа Решат Чакара, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3282/18 од 12.04.2019. године, у седници одржаној 25.09.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог, изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3282/18 од 12.04.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Правноснажном пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3282/18 од 12.04.2019. године, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Основног суда у Рашки П1 247/17 од 09.07.2018. године, којом је тужени обавезан да тужиљи исплати минималну зараду за период од 01.10.2014. године са 31.10.2017. године, у појединачним месечним износима са припадајућом законском затезном каматом, на начин и у висини ближе одређен тим ставом изреке, као и да јој на име трошкова поступка исплати 78.000,00 динара, са законском затезном каматом од извршности до исплате.

Против правноснажне другостепене пресуде тужени је изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужиља је дала одговор на ревизију са предлогом да се ревизија одбаци као недозвољена.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11... 55/2014), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 441. ЗПП, ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу, у овој врсти спорова, дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена, уколико вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.