Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужена је доставила одговор на ревизију тужиоца.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду, у смислу одредбе члана 408. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11 ... 87/18), па је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Ревидент у ревизији указује да су у другостепеној пресуди о битним чињеницама наведени нејасни и противречни разлози и да о битним чињеницама постоје противречности између онога што се у разлозима другостепене пресуде наводи о садржини исправа, записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа и записника са изведеним доказима, што је садржај битне повреде одредаба парничног поступка прописане одредбом члана 374. став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку. Међутим, та битна повреда одредаба парничног поступка није разлог због кога ревизија може да се изјави, сходно одредби члана 407. став 1. тачка 2. Закона о парничном поступку.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је код тужене обављао послове менаџера Експозитуре у ... до 2014. године, када му је, решењем, отказан уговор о раду. То решење је правноснажном судском одлуком поништено а тужена је обавезана да тужиоца врати на рад. Поступајући по тој одлуци, тужена је тужиоца вратила на рад и дана 25.09.2018. године и са њим закључила уговор о раду на основу кога је тужилац распоређен на радно место стручног сарадника за рад са становништвом. Међутим, тужилац није радио са клијентима и није имао конкретна задужења. На основу решења туженог број .. од 13.02.2019. године, тужиоцу је отказан уговор о раду број ../18 од 25.09.2018. године, зато што је спавао на радном месту у експозитури банке у ... и то: дана 27.11.2018. године у периоду од 13,52 – 14,19 часова; дана 28.11.2018. године у периоду од 14,37 – 14,45 часова; дана 29.11.2018. године у периоду од 13,39 – 13,52 часова; дана 22.01.2019. године у периоду од 13,34 – 14,02 часова; дана 24.01.2019. године у периоду 12,19 – 12,44 часова, што представља непоштовање радне дисциплине прописане одредбом члана 54. став 2. тачка 10. Правилника о раду банке (ако је запослени затечен у радњи неприличног седења или спавања на радном месту) и отказни разлог у смислу одредбе члана 179. став 3. тачка 8. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/05 ... 895/18). Дана 05.02.2019. године, тужиоцу је уручено упозорење број .. од 04.02.2019. године, у коме је наведено да је он спавао на радном месту у дане и сате наведене у решењу о отказу уговора о раду, па је тужилац позван да се у року од осам дана од дана пријема тог упозорења изјасни о наводима достављањем писаног изјашњења, а поучен је да уз изјашњење може, у истом року, да приложи и мишљење синдиката чији је члан, у смислу одредбе члана 181. Закона о раду. Тужиоцу су упозорење уручили управник експозитуре, регионални директор туженог и старији XP бизнис партнер, који код туженог води сектор за рад са становништвом, па је том приликом тужилац затечен да спава на свом радном месту. У писаном изјашњењу које је достављено послодавцу 12.02.2019. године, тужилац је негирао „спавање“, објашњавајући да се ради о „пасивности“, тако што због дугогодишње хипертензије користи прописане лекове „tritace“ и „norvasc“, услед чијег дејства долази до опуштања и поспаности уз обарање концентрације. Вештачењем од стране судског вештака за област психијатрије и неурологије је утврђено да здравствено стање тужиоца и узимање лекова „tritace“ и „norvasc“ нису утицали на његову радну способност и нису имали за последицу смањење концентрације и поспаности. Правилником о раду туженог је, у одредби члана 54. став 2. тачка 10. предвиђено да се под непоштовањем радне дисциплине у смислу тог Правилника сматра, између осталог, случај ако је запослени затечен у радњи неприличног седења или спавања на радном месту.

Код утврђеног чињеничног стања, правилно је, по оцени Врховног касационог суда, другостепени суд преиначио првостепену пресуду у усвајајућем делу и одбио тужбени захтев тужиоца којим је он тражио да суд поништи, као незаконито, решење туженог број .. од 13.02.2019. године, којим је тужиоцу отказан уговор о раду број ../18 од 25.09.2018. године и обавеже туженог да тужиоца врати на рад, у ситуацији када је првостепени суд, изведеним доказима, утврдио да тужилац јесте спавао на радном месту у време наведено у побијаном решењу о отказу уговора о раду.

Одредбом члана 179. став 3. тачка 8. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/05 ... 95/18), прописано је да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца.

Правилник о раду туженог у одредби члана 54. став 2. тачка 10. предвиђа да се под непоштовањем радне дисциплине у смислу тог Правилника сматрају случајеви ако је запослени затечен у радњи неприличног седења или спавања на радном месту.

Пошто је тужилац спавао на радном месту у време које је, како у упозорењу, тако и у решењу којим му је отказан уговор о раду, наведено као време када је тужилац спавао, а да за то није постојао објективан разлог, следи да тужилац није поштовао радну дисциплину прописану Пословником туженог, као послодавца, имајући у виду да је тужени својим Пословником као непоштовање радне дисциплине предвидео описану ситуацију спавања на радном месту. У тој ситуацији следи да је побијано решење којим је тужиоцу отказан уговор о раду, законито, што значи да тужена није дужна да тужиоца врати на рад, јер такву дужност има само ако суд, у току поступка, утврди да је запосленом престао радни однос без правног основа, сходно одредби члана 191. став 1. Закона о раду, што овде није случај.

Наводима ревизије тужиоца о томе да он није затечен да спава на радном месту у време које се наводи у решењу о отказу уговора о раду, већ да тужена своје тврдње о кршењу радне дисциплине од стране тужиоца заснива на фотографијама снимака са сигурносних камера, не доводи се у сумњу правилност побијане пресуде. Првостепени суд је, изведеним доказима, утврдио да тужилац јесте спавао на радном месту у време наведено у побијаном решењу о отказу уговора о раду, а такво понашање представља непоштовање радне дисциплине прописане актом послодавца, што је разлог због кога послодавац може да откаже уговор о раду запосленом, сходно цитираној одредби члана 179. став 3. тачка 8. Закона о раду, на који се тужена позвала при одлучивању побијаном одлуком. То значи да је побијано решење о отказу уговора о раду законито, па тужилац неосновано у ревизији указује на погрешну примену материјалног права.

Из изложених разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у изреци донео у смислу одредбе члана 414. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић