Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2563/2021
20.10.2021. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић, Гордане Комненић, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници из радног односа тужилаца АА из ..., ББ из ... и ВВ из места ..., чији је заједнички пуномоћник Душица Стјепановић – Врањевац, адвокат из ..., против туженог „ФАСИЛ“ ад Ариље, кога заступа Драгана Атанасијевић, адвокат из ..., одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 450/20 од 05.11.2020. године, у седници одржаној 20.10.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 450/20 од 05.11.2020. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 450/20 од 05.11.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Исправљеном пресудом Основног суда у Пожеги П1 8/2019 од 17.09.2019. године, ставом 1. изреке обавезан је тужени да тужиоцима на име отпремнине исплати износе ближе означене у том ставу изреке, са припадајућом законском затезном каматом од доспелости до исплате. Ставом 2. изреке обавезан је тужени да тужиоцима на име трошкова поступка исплати износе ближе означене у том ставу изреке.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 450/20 од 05.11.2020. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба туженог и потврђена исправљена првостепена пресуда. Ставовима другим и трећим изреке, одбијени су захтеви странака за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне другостепене пресуде ревизију је благовремено изјавио тужени због погрешне примене материјалног права, а на основу члана 404. ЗПП.

Тужиоци су дали одговор на ревизију, са предлогом да се ревизија одбаци као недозвољена.

Предмет тражене правне заштите о коме је одлучено побијаном пресудом је исплата отпремнине као услов законитости отказа по основу технолошког вишка. О праву тужилаца и висини тражене накнаде, судови су одлучили у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда у предметима са правним и чињеничним утврђењем као у конкретном случају, па не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Како нису испуњени услови из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), одлучено је као у првом ставу изреке.