
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2635/2020
28.10.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Споменка Зарић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Душко Пачариз, адвокат из ..., против туженог Завода за смештај одраслих лица „Мале Пчелице“ у Крагујевцу, чији је пуномоћник Александар Пламенац, адвокат из ..., ради поништаја решења, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 901/19 од 14.01.2020. године, у седници одржаној 28.10.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 901/19 од 14.01.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Крагујевцу П1 362/18 од 27.11.2018. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се поништи, као незаконито решење туженог о изрицању новчане казне број .. од 10.08.2015. године, као неоснован. Ставом другим изреке, обавезана је тужиља да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 170.250,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 901/19 од 14.01.2020. године, преиначена је првостепена пресуда тако што је усвојен тужбени захтев тужиље и поништено као незаконито решење туженог о изрицању новчане казне тужиљи број .. од 10.08.2015. године и обавезан тужени да тужиљи надокнади трошкове парничног поступка у износу од 203.250,00 динара.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Тужба у овој правној ствари поднета је 02.10.2015. године. Пресудом првостепеног суда одбијен је захтев тужиље да се поништи као незаконито решење туженог о изрицању новчане казне тужиљи, одлучујући о жалби туженог изјављеној против првостепене пресуде, другостепени суд је преиначио првостепену пресуду и поништио наведено решење туженог као незаконито.
Одредбом члана 441. Закона о парничном поступку, прописано је да је у парницама из радних спорова ревизија дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба не односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, према вредности спора.
С обзиром на наведену норму, те да је у конкретном случају тужени изјавио ревизију на правноснажну пресуду другостепеног суда којом је поништено решење туженог о изрицању новчане казне тужиљи, произлази да се не ради о парници из радног спора у смислу члана 441. Закона о парничном поступку, када је ревизија, иначе, увек дозвољена, јер предмет тражене правне заштите из радног односа није заснивање, постојање или престанак радног односа, већ је у питању поништај решења о новчаном кажњавању. Имајући у виду претходно наведено, дозвољеност ревизије се не цени ни према одредби члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП.
На основу изнетог, применом члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Јасминка Станојевић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић

.jpg)
