Врховни суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужиље, у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС", бр. 72/2011…10/2023, у даљем тексту: ЗПП).

Правноснажном пресудом одбијен је као неоснован тужбени захтев за поништај решења в.ф. председника Привредног суда у Београду Су IV-32 бр. .../...-... од 27.05.2021. године, којим је укинуто решење председника Привредног суда у Београду Су IV-32 бр. .../... од 05.10.2018. године и обустављена исплата по том решењу, а којим је тужиљи, судији Привредног суда у Београду, увећана основна плата за 15% почев од 03.10.2018. године. Према датим разлозима, решење од 05.10.2018. године донето је на основу Одлуке Високог савета судства од 31.03.2011. године, исправљене Закључком Високог савета судства од 04.04.2011. године, којом је одређено да се основна плата судија Привредног суда у Београду увећава за 15% од 01.03.2011. године, а наведено решење је побијаним решењем од 27.05.2021. године укинуто, јер су у Привредном суду у Београду 08.04.2021. године попуњена упражњена судијска места, па је отао основ, односно услов предвиђен чланом 42. Закона о судијама за увећање основне плате свим судијама Привредног суда у Београу, па и тужиљи.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку и начин пресуђења, Врховни суд је оценио да су нижестепене одлуке у складу са праксом ревизијског суда и правним ставовима израженим у одлукама Врховног суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима странака, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, због чега нема услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, а ради разматрања правног питања општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Поред тога, тужиља није уз ревизију доставила правноснажне пресуде из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању у истој или сличној чињенично-правној ситуацији.

Из наведених разлога, Врховни суд је на основу члана 404. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке овог решења.

Испитујући дозвољеност ревизије тужене у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП је прописано да ревизија није дозвољена ако је изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе. (члан 403. ст.1.и 3.)

Одредбом члана 441. ЗПП прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим у случају када се тужба односи на новчано потраживање, у ком случају се за дозвољеност ревизије примењују исти услови као и у имовинскоправним споровима који се односе на новчано потраживање (члан 403. став 3. ЗПП).

Правноснажном пресудом одбијен је тужбени захтев за поништај решења којим је тужиљи обустављена исплата увећане плате.

Имајући у виду да се тужбени захтев не односи на заснивање, постојање или престанак радног односа, односно да се не ради о парници из радног спора у смислу члана 441. Закона о парничном поступку код које је ревизија увек дозвољена, као и да се тужбени захтев не односи на новчано потраживање, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Како је, дакле, ревизија изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе, Врховни суд је применом члана 413. ЗПП, одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Бранка Дражић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић