Рев2 2850/2019 3.5.9 зарада, минимална зарада, минимална цена рада, накнада зараде и друга примања

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2850/2019
03.10.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Бранислава Босиљковића, Зоране Делибашић, Бисерке Живановић и Божидара Вујучића, чланова већа, у парници из радног односа тужилаца АА из ... и ББ из ..., чији је заједнички пуномоћник Драган Јасика адвокат из ..., против тужених ВВ, чији је пуномоћник Весна Станимировић адвокат из ... ГГ и ДД, чији је пуномоћник Борис Богдановић, адвокат из ..., одлучујући о ревизијама тужених ВВ и ДД изјављеним против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 647/19 од 08.05.2019. године, у седници већа одржаној дана 03.10.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебним ревизијама тужених ВВ и ДД изјављеним против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 647/19 од 08.05.2019. године.

ОДБАЦУЈУ СЕ као недозвољене ревизије тужених ВВ и ДД изјављене против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 647/19 од 08.05.2019. године.

ОДБИЈА СЕ захтев туженог ВВ за накнаду трошкова поступка по ревизији.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Руми П1 55/18 од 28.11.2018. године, ставом првим изреке, обавезани су тужени ВВ и ГГ да тужиоцу АА за период од марта месеца 2014. године до августа месеца 2015. године солидарно исплате на име накнаде трошкова за исхрану у току рада и за коришћење годишњег одмора појединачне месечне износе са законском затезном каматом на сваки од дана доспелости до исплате, све ближе наведено у том ставу изреке. Ставом другим изреке, обавезан је тужени ГГ да тужиоцу АА на име накнаде трошкова за исхрану у току рада и за коришћење годишњег одмора за период од септембра месеца 2015. године до марта месеца 2017. године исплати појединачне месечне износе са законском затезном каматом на сваки од дана доспелости до исплате, све ближе наведено у том ставу изреке. Ставом трећим изреке, обавезани су тужени ВВ и ДД да тужиоцу ББ за период од марта месеца 2014. године до августа месеца 2015. године солидарно исплате на име накнаде трошкова за исхрану у току рада и за коришћење годишњег одмора појединачне месечне износе са законском затезном каматом на сваки од дана доспелости до исплате, све ближе наведено у том ставу изреке. Ставом четвртим изреке, обавезан је тужени ДД да тужиоцу ББ на име накнаде трошкова за исхрану у току рада и за коришћење годишњег одмора за период од септембра месеца 2015. године до марта месеца 2017. године исплати појединачне месечне износе са законском затезном каматом на сваки од дана доспелости до исплате, све ближе наведено у том ставу изреке. Ставом петим изреке, обавезани су тужени да тужиоцима солидарно накнаде трошкове парничног поступка у износу од 205.540,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности одлуке до исплате, све у року од 8 дана од дана пријема преписа одлуке.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 647/19 од 08.05.2019. године, ставом првим изреке, делимично је преиначено решење о трошковима поступка садржано у пресуди Основног суда у Руми П1 55/18 од 28.11.2018. године тако што је одбијен захтев тужиоца за накнаду трошкова поступка преко износа од 187.540,00 динара са припадајућом затезном каматом. Ставом другим изреке, одбијене су у преосталом делу жалбе тужених и потврђена пресуда Основног суда у Руми П1 55/18 од 28.11.2018. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени ВВ и ДД су благовремено изјавили ревизије због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучује на основу члана 404. Закона о парничном поступку због потребе уједначавања судске праксе.

Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку (ЗПП), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу или дати ново тумачење права (посебна ревизија).

У конкретном случају, по оцени Врховног касационог суда, не постоји потреба уједначавања судске праксе (разлог на којем тужени заснивају посебну ревизију) јер побијана пресуда не одступа од судске праксе - пресуда овог суда Рев2 176/2015 од 03.02.2016. године и Рев2 2205/2016 од 27.10.2016. године, донетих у чињенично и правно истоветним споровима. Пошто не постоје други разлози предвиђени наведеном одредбом због којих би било места одлучивању о посебној ревизији, нити их ови тужени наводе, одлучено је као у првом ставу изреке.

Одлучујући о дозвољености изјављених ревизија, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизије тужених нису дозвољене.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, која се у овом поступку сходно примењује на основу члана 436. истог закона, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

У конкретном случају, тужба у овом спору поднета је дана 18.04.2017. године, а вредност предмета спора означена у тужби је била 90.000,00 динара, с тим да су тужиоци поднеском од 03.09.2019. године преиначили тужбу повећањем тужбених захтева и то тужилац АА на износ од укупно 538.674,15 динара, а тужилац ББ на износ од укупно 479.251,31 динара.

Имајући у виду да се ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтеви односе на новчана потраживања, а у коме вредност предмета спора очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан преиначења тужбе, па самим тим ни побијани део, то је Врховни касациони суд нашао да су ревизије недозвољене.

Из тог разлога, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Одлука о трошковима поступка по ревизији, садржана у ставу трећем изреке, донета је на основу члана 165. став 1. у вези са чланом 153. став 1. ЗПП. Тужени ВВ није успео у овом поступку, па зато нема право на накнаду трошкова поступка по ревизији.

Председник већа - судија

Бранислава Апостоловић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић