
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2979/2019
25.10.2019. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Бранислава Босиљковића, Зоране Делибашић, Бисерке Живановић и Божидара Вујичића, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Драган Воларевић адвокат из ..., против тужених ББ, чији је пуномоћник Весна Станимировић адвокат из ...и ВВ, ради исплате, одлучујући о ревизији туженог ББ изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1340/19 од 20.05.2019. године, у седници већа одржаној 25.10.2019. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог ББ изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1340/19 од 20.05.2019. године
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог ББ изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1340/19 од 20.05.2019. године.
ОДБИЈА СЕ захтев туженог ББ за накнаду трошкова поступка по ревизији.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Суботици П1 864/18 од 15.01.2019. године одбијен је приговор стварне надлежности и приговор пасивне легитимације туженог ББ. Усвојен је тужбени захтев па су обавезани тужени да тужиоцу за тражени период на име трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора солидарно исплате износе наведене у изреци првостепене пресуде са припадајућом законском затезном каматом, као и износе на име обрачунате законске затезне камате, те да тужиоцу накнаде трошкове поступка у износу од 39.800,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде па до исплате.
Апелациони суд у Новом Саду је, пресудом Гж1 1340/19 од 20.05.2019. године,одбио жалбе тужених и потврдио првостепену пресуду.
Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужени ББ је благовремено, преко пуномоћника, изјавио ревизију позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 55/14) због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, а ради потребе уједначавања судске праксе.
Применом члана 404. став 1. ЗПП посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.
Правноснажна пресуда којом је одлучено о неисплаћеној накнади трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора у траженом периоду не одступа од судске праксе изражене у одлукама Врховног касационог суда донетим у истоветним чињенично-правним споровима.
Због тога је Врховни касациони суд закључио да нису испуњени услови за примену члана 404. став 1. ЗПП и зато одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП је прописано да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба у овом спору је поднета 29.05.2018. године, а правноснажна побијена пресуда је донета 20.05.2019. године.
Како вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, применом члана 403. став 3. и 413. ЗПП је одлучено као у ставу другом изреке решења.
Одлука о трошковима поступка донета је применом чл. 165. став 1. у вези чл. 153. став 1. ЗПП, према успеху у наведеном поступку.
Председник већа – судија
Бранислава Апостоловић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић

.jpg)
