.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 2993/2025
22.10.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Марине Милановић, Весне Мастиловић, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Милош Милић, адвокат из ..., против тужене ОШ „Вук Караџић“ из Тутина, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против решења Вишег суда у Новом Пазару Гж1 11/25 од 09.07.2025. године, у седници одржаној 22.10.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против решења Вишег суда у Новом Пазару Гж1 11/25 од 09.07.2025. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против решења Вишег суда у Новом Пазару Гж1 11/25 од 09.07.2025. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Новом Пазару Гж1 11/25 од 09.07.2025. године, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђено решење Основног суда у Новом Пазару , Судска јединица у Тутину П1 63/22 од 23.04.2025. године, којим је одбијен као неоснован предлог тужиље за враћање у пређашње стање.
Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку.
Врховни суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужиље, у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/2011...10/2023, у даљем тексту: ЗПП).
Решењем Основног суда у Новом Пазару, Судска јединица у Тутину П1 63/22 пд 20.03.2025. године, утврђено је да је тужба повучена, у смислу одредбе члана 311. став 2. ЗПП, јер су са рочишта за главну расправу неоправдано изостали и тужиља и тужена. Побијаним решењем одбијен је предлог тужиље за враћање у пређашње стање, јер у смислу члана 109. став 1. ЗПП тужиља није доказала да постоје оправдани разлози за пропуштање рочишта одређеног за 20.03.2025. године, на које је њен пуномоћник уредно позван.
Врховни суд је размотрио правне разлоге на којима су заснована решења нижестепених судова и наводе изнете у ревизији, па је оценио да нема услова за примену института изузетне дозвољености ревизије. Примена овог института је резервисана за питања из домена примене материјалног права. У ревизији тужиље се указује на питања процесног права у поступку оцене суда о поднетом предлогу за враћање у пређашње стање због пропуштеног рочишта за главну расправу, што нису разлози за посебну ревизију чија је дозвољеност условљена испуњењем услова прописаних у члану 404. став 1. ЗПП.
Из наведених разлога, применом члана 404. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке овог решења.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 420, у вези члана 403. став 3. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 420. став 1. ЗПП, прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан. Ставом 2. истог члана, прописано је да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.
Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000,00 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба у овој правној ствари поднета је 18.04.2022. године, а вредност предмета спора је 71.605,06 динара.
Како у конкретном случају вредност предмета спора не прелази динарску противвредност од 40.000,00 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, те како се побијаним решењем поступак не окончава, то ревизија тужиље није дозвољена у смислу члана 403. став 3. ЗПП, у вези члана 420. ст.1. и 2. ЗПП.
Из наведених разлога, Врховни суд је применом члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Бранка Дражић,с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
