
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 3030/2024
13.11.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Зорице Булајић, Ирене Вуковић, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиoца АА из ..., чији је пуномоћник Мирослав Тешић, адвокат из ..., против туженог Друштво за производњу, промет и услуге „Кнез Петрол“ ДОО Београд, ради поништаја, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Београду Гж1 231/21 од 06.12.2023. године, у седници одржаној 13.11.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Београду Гж1 231/21 од 06.12.2023. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против решења Вишег суда у Београду Гж1 231/21 од 06.12.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Трећег основног суда у Београду П1 109/21 од 23.02.2021. године, тужба тужиоца од 10.02.2021. године, одбачена је као недозвољена.
Решењем Вишег суда у Београду Гж1 231/21 од 06.12.2023. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и првостепено решење је потврђено. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажног решења донетог у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23) имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите, као и разлоге нижестепених судова за одбачај тужбе који се заснивају на примени материјалног права и правном схватању које није у супротности са правним ставом израженим кроз одлуке Врховног касационог суда и Врховног суда у споровима у којима се расправљало о правном дејству одлуке послодавца донете сагласно одредби члана 163 Закона о раду. Због тога не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачење права, због чега је применом одредбе члана 404. став 1. ЗПП Врховни суд одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.
Тужба у овој правној ствари поднета је 10.02.2021. године. Предмет спора је поништај решења о накнади штете.
С обзиром на садржину тражене правне заштите, у конкретном случају реч је о парници из радног односа. Одредбама главе XXIX Закона о парничном поступку прописана су посебна правила за поступак у парницама из радних односа, док се остале одредбе овог закона примењују када одредбама ове главе није другачије прописано (члан 436.). Одредбом члана 441. ЗПП прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим допуштености овог правног лека и тада се о дозвољености ревизије одлучује према вредности предмета спора у смислу члана 403. став 3. ЗПП.
Имајући у виду да се у конкретном случају не ради о парници из радног односа у смислу члана 441. ЗПП (код којих је ревизија увек дозвољена), јер предмет тражене правне заштите није заснивање, постојање или престанак радног односа, већ поништај решења о накнади штете, то ни ревизија тужиоца није дозвољена.
На основу изнетог, применом члана 413. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Драгана Маринковић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
