Рев2 3040/2019 3.5.9 зарада, минимална зарада, минимална цена рада, накнада зараде и друга примања

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 3040/2019
17.10.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Бранислава Босиљковића, Зоране Делибашић, Бисерке Живановић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Драган Воларевић адвокат из ..., против тужених ББ из ..., чији је пуномоћник Љиљана Попадић адвокат из ... и ВВ из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог ББ изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 721/19 од 30.05.2019. године, у седници већа одржаној 17.10.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог ББ изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 721/19 од 30.05.2019. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог ББ изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 721/19 од 30.05.2019. године.

ОДБИЈА СЕ захтев туженог ББ за накнаду трошкова ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Суботици П1 627/18 од 27.11.2018. године одбијен је приговор стварне ненадлежности суда и пасивне легитимације туженог ББ. Усвојен је тужбени захтев па су обавезани тужени да тужиоцу за тражени период на име трошкова за исхрану у току рада солидарно исплате износ од 25.460,04 динара и за исти период на име трошкова регреса за коришћење годишњег одмора износ од 10.662,66 динара, све са законском затезном каматом почев од 06.11.2018. године као и досуђене износе на име обрачунате законске затезне камате, те да му накнаде трошкове поступка у износу од 54.900,00 динара.

Апелациони суд у Новом Саду је, пресудом Гж1 721/19 од 30.05.2019. године, делимично преиначио решење о трошковима поступка садржано у изреци првостепене пресуде тако што је одбио захтев тужиоца за накнаду тих трошкова преко износа од 41.400,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде па до исплате, а у преосталом делу је жалбе одбио и првостепену пресуду потврдио. Одбијен је и захтев туженог ВВ за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужени ББ је благовремено, преко пуномоћника, изјавио ревизију позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 55/14) због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, а ради потребе уједначавања судске праксе.

Применом члана 404. став 1. ЗПП посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Правноснажна пресуда којом је одлучено о неисплаћеној накнади трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора у траженом периоду не одступа од судске праксе изражене у одлукама Врховног касационог суда донетим у истоветним чињенично-правним споровима.

Због тога је Врховни касациони суд закључио да нису испуњени услови за примену члана 404. став 1. ЗПП и зато одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП је прописано да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овом спору је поднета 26.03.2018. године, а правноснажна побијена пресуда је донета 30.05.2019. године.

Како вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, применом члана 403. став 3. и 413. ЗПП је одлучено као у ставу другом изреке решења.

Одлука о трошковима ревизијског поступка је донета применом члана 165. став 1. у вези са чланом 153. став 1. ЗПП, према постигнутом успеху ревидента у ревизијском поступку.

Председник већа – судија

Бранислава Апостоловић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић