Предмет тражене правне заштите о коме је одлучено побијаном пресудом је исплата разлике зараде тужиоцу, а правноснажном пресудом је тужбени захтев тужиоца усвојен. О овом праву тужиоца, као лицу који је у утуженом периоду радио код туженог као шеф Одсека – ... у Сектору ..., те да му за обављање тих послова није исплаћена плата у износу према Уредби о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица запослених у државним органима („Службени гласник РС“, бр. 44/08... 86/2019), која разлика је утврђена оценом налаза и мишљења вештака (датог на бази плате упоредног радника), одлучено је уз примену материјалног права које је у складу са прaвним схватањем израженим кроз одлуке Врховног суда у предметима са сличним правним и чињеничним стањем као у овој правној ствари. Поред тога, тужени није уз ревизију доставио пресуде из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању у истој правној ствари, а другачија одлука не указује нужно и на другачији правни став изражен у тој одлуци, јер правилна примена права у споровима са тужбеним захтевом као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања, па у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачење права, што значи да нису испуњени услови из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11... 18/20 и 10/23 – други закон), на основу чега је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба ради исплате поднета је 27.04.2022. године, а поднеском од 11.01.2024. године тужба је преиначена повећањем захтева. Вредност побијаног дела правноснажне пресуде је 151.457,61 динара. Овај износ, према средњем курсу НБС на дан преиначења тужбе, представља динарску противвредност испод 40.000 евра.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинско-правном спору, који се односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра према средњем курсу Народне банке Србије на дан преиначења тужбе, то је Врховни суд, применом члана 403. став 3. ЗПП, нашао да ревизија није дозвољена.

На основу изложеног, Врховни суд је на основу члана 413. ЗПП, одлучио као у ставу другом изреке овог решења.

Председник већа-судија

Мирјанa Андријашевић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић