Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. Предмет тражене правне заштите је исплата разлике између исплаћене и припадајуће зараде за период од 01.04.2019. године до 31.03.2020. године. Побијана одлуком је усвојен тужбени захтев у чињенично правној ситуацији да је тужиља у спорном периоду обављала послове шефа Одсека – комунални инспектор за ..., да је поред послова руковођења обављала и послове комуналног инспектора на терену по ком основу тужени тужиљи није исплатио увећање коефицијента од 20%, сходно члану 5. став 2. алинеја 7. Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима, чиме је повређено право тужиље на правичну накнаду за рад и једнаку зараду за исти рад. Побијана пресуда је заснована на примени релевантних одредби материјалног права на утврђено чињенично стање у конкретном предмету, а тужени уз ревизију није доставио правноснажне пресуде из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању у истој или битно сличној чињеничној и правној ситуацији, при чему правилна примена права у споровима са тужбеним захтевом, какав је у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања.

Имајући у виду наведено, Врховни суд налази да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној, јер не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачење права, због чега је одлучено као у ставу првом изреке, на основу члана 404. став 2. ЗПП.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена ни као редовна.

Према члану 441. ЗПП, ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.

Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу у радном спору, дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба ради исплате поднета је 28.04.2022. године, а преиначена је поднеском од 11.01.2024. године, а вредност предмета спора је 153.274,88 динара, што према средњем курсу НБС за 1 евро на дан преиначења тужбе износи динарску противвредност 1.307,46 евра.

Како вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност износа од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења иницијалног акта, то ревизија туженог није дозвољена према члану 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић