
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 3177/2021
31.08.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић и Иване Рађеновић, чланова већа, у парници тужилаца АА и ББ, обојица из ..., чији је заједнички пуномоћник Милан Мелајац, адвокат из ..., против туженог Републичког хидрометеоролошког завода Србије, са седиштем у Београду, чији је заступник Државно правобранилаштво Београд, ради утврђења, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против решења Апелационог суда у Београду Гж1 868/20 од 04.06.2021. године, у седници одржаној 31.08.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужилаца изјављена против решења Апелационог суда у Београду Гж1 868/20 од 04.06.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Другог основног суда у Београду П1 124/19 од 28.10.2019. године, ставом првим изреке, усвојени су тужбени захтеви и утврђено да тужиоци, као запослени код туженог имају право на статус државних службеника и то: тужилац АА на основу описа послова из Уговора о раду бр. ... до 15.09.2006. године и тужилац ББ на основу описа послова из Уговора о раду бр. .. до 15.09.2006. године до 31.03.2008. године. Ставом другим изреке, тужени је обавезан да тужиоцима солидарно накнади трошкове поступка у укупном износу од 488.250,00 динара, са законском затезном каматом почев од 28.10.2019. године до исплате. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев којим је тужени тражио да се тужиоци обавежу да му накнаде трошкове поступка са законском затезном каматом.
Решењем Апелационог суда у Београду Гж1 868/20 од 04.06.2021. године, ставом првим изреке, укинута је првостепена пресуда у ставу првом изреке и одбачена је тужба тужилаца. Ставом другим изреке, преиначено је решење о трошковима парничног поступка садржано у ставовима другом и трећем изреке првостепене пресуде, тако што су тужиоци обавезани да туженом солидарно накнаде трошкове првостепеног поступка од 243.750,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана извршности решења до исплате, а одбијен је захтев тужилаца за накнаду трошкова које су имали у поступку пред првостепеним судом и захтев туженог за накнаду трошкова парничног поступка изнад досуђеног износа и за исплату законске затезне камате на досуђене трошкове за период од дана правноснажности до дана извршности решења. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужиоци су изјавили ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Тужба у овој правној ствари поднета је 25.12.2006. године. Решењем Апелационог суда у Београду Гж1 337/18 од 15.03.2019. године укинута је првостепена пресуда којом је одлучено о тужбеном захтеву и предмет враћен првостепеном суду на поновно одлучивање. Побијано другостепено решење донето је 04.06.2021. године, односно после ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.55/14), па се у конкретном случају примењују одредбе Закона о парничном поступку који је објављен у „Службеном гласнику РС“ бр.72/11 и 55/14.
Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5, у вези члана 420. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр.72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), на чију примену упућује члан 506. став 2. истог закона, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија тужилаца није дозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Према члану 420. став 1. ЗПП странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан. Ревизија против решења из става један овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде (став 2).
Ревизијом се оспорава правилност другостепене одлуке којом је, одлучујући о жалби туженог, укинута првостепена пресуда и одбачена тужба у делу којим су усвојени тужбени захтеви и утврђено да тужиоци, као запослени код туженог имају право на статус државних службеника и то: тужилац АА на основу описа послова из Уговора о раду бр. .. до 15.09.2006. године и тужилац ББ на основу описа послова из Уговора о раду бр. .. до 15.09.2006. године до 31.03.2008. године.
Одредбом члана 441. Закона о парничном поступку, прописано је да је у парницама из радних спорова ревизија дозвољена о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба не односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, према вредности спора.
Имајући ово у виду, као и да се у конкретном случају не ради о парници из радног спора у смислу члана 441. Закона о парничном поступку (код којих је ревизија увек дозвољена), иако тужиоци тужбом траже заштиту права из радног односа, предмет тражене правне заштите није заснивање, постојање или престанак радног односа, већ да се утврди да тужиоци, као запослени код туженог имају право на статус државних службеника, то ни ревизија тужилаца није дозвољена. Према томе, како у конкретној ситуацији ревизија не би била дозвољена ни против правноснажне пресуде, то ревизија тужилаца није дозвољена против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, у смислу одредбе члана 420. став 1. и 2. ЗПП.
Нема места примени ни члана 403. став 2. тачка 3. ЗПП којом је прописано да је ревизија увек дозвољена ако је другостепени суд усвојио жалбу, укинуо пресуду и одлучио о захтевима странака. Наиме, када је другостепени суд по члану 403. став 2. тачка 3. ЗПП укинуо првостепену пресуду и одбацио тужбу, по врсти одлуке то је учињено решењем и у тим случајевима је елиминисана примена поменуте одредбе закона, јер се о ревизији одлучује применом члана 420. ЗПП.
Цитирана одредба члана 403. став 2. тачка 3. ЗПП садржи и део који захтева да другостепени суд усвоји жалбу, укине првостепену пресуду и одлучи о захтевима странака, што значи мериторно окончање спора. Решењем којим се одбацује тужба не одлучује се о тужбеном захтеву, а тиме и праву на чије остварење је захтев усмерен. Имајући у виду предмет спора, конкретно захтев тужилаца да се утврди да тужиоци, као запослени код туженог имају право на статус државних службеника, те да је решењем другостепеног суда укинута првостепена пресуда и тужба одбачена у том делу, у том случају ревизија тужилаца није дозвољена по члану 403. став 2. тачка 3. ЗПП.
Из наведени разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци на основу члана 413. ЗПП, у вези са чланом 420. став 6. ЗПП.
Председник већа – судија
Звездана Лутовац, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић