У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а због битне повреде из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП, на коју се ревизијом указује тврдњом о нејасним противречним разлозима и погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању, ревизија се не може изјавити у смислу члана 407. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиљи која је била запослена код туженог на радном месту ..., решењем број ... од 02.11.2017. године, отказан је уговор о раду због престанка потребе за њеним радом услед смањења броја броја запослених. Према Закону о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору („Службени гласник РС“ бр. 68/15...81/16), поступак рационализације код тужене је започет 01.09.2017. године, доношењем Одлуке Скупштина општине Прокупље о измени Одлуке о максималном броју запослених у систему локалне самоуправе и која утврђује укупан број од 24 запослена на неодређено време у тој општини. Правилником тужене о измени Правилника о унутрашњој организацији систематизацији радних места, донетим 19.10.2017. године, смањен је број ... са 12 на 8 извршилаца.

Тужена је формирала Комисију за бодовање запослених и дана 26.10.2017. године обавестила запослене да доставе неопходну документацију за бодовање. Обавештење у тачки 5. садржи навод да се здравствено стање особа са инвалидитетом друге категорије и особа које болују од хроничних и тешких болети и запослених који болују од професионалних обољења, утврђује на основу документације надлежног органа. Тужена се у обавештењу позвала на Посебан колективни уговор за установе културе чији је оснивач Република Србија („Службени гласник РС“, бр.10/15), који у члану 40. прописује критеријуме и начин примене критеријума код решавања вишка запослених у установи: - критеријум који се односи на рад остварен у радном односу, стручну спрему, имовно и здравствено стање, са утврђеним бодовима по сваком појединачном основу (став 1.); - резултати рада за период од годину дана, са утврђеном бодовима на основу оствареног учинка према утврђеним нормативима и стандардима рада, а ако нормативи и стандарди код послодавца нису утврђени, овај критеријум се примењује на основу образложене оцене непосредног руководиоца са утврђеним елементима за оцењивање односно кавалитета обављеног посла, самосталности, ефикасности, односа према раду и дужине неплаћених одсустава, везано за извршавање послова радног места, плана рада и других показатеља (ст. 2. и 4). Уколико запослени остварују једнаке резултате рада, примењује се допунски критеријум: - имовно стање запослених (став 5.), које утврђује послодавац у сарадњи са репрезентативним синдикатом на начин предвиђен тим ставом. Ако запослени остварују једнаке резултате рада и имају једнако имовно стање, примењују се допунски критеријуми: 1. критеријум трајања радног односа; 2. здравствено стање запосленог и чланова његове уже породице, а предност има запослени, ако он или члан његове уже породице болује од тежег обољења према налазу надлежног здравственог органа; 3. број деце на редовном школовању, при чему предност има запослени који има више деце на редовном школовању.

Тужена је 01.11.2017. године сачинила извештај о бодовању и рангирању и обавестила запослене да имају право на приговор закључно са 02.11.2017. године. Тужиља је применом основних и допунских критерујума, по редоследу из члана 40. Посебног колективног уговора, добила мање поена од осталих запослених на радном месту ..., па је услед смањења броја извршилаца, престала потреба за њеним радом. Приговор тужиље против извештаја о бодовању и рангирању, одбијен је решењем директора тужене.

Код тако утврђеног чињеничног стања, правилно је у побијаним нижестепеним пресудама примењено материјално право када је одбијен тужбени захтев за поништај решења о отказу уговора о раду и враћање на рад.

Одредбом члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/05...75/14), прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдани разлог који се односи на потребе послодавца, односно ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла.

По оцени Врховног касационог суда, правилан је закључак нижестепених судова да је постојао оправдан разлог да се тужиљи откаже уговор о раду у смислу члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду, јер је у поступку рационализације дошло до економских и организационих промена, због чега је донета Одлука од 01.09.2017. године и дана 19.10.2017. године измењен Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места, а број извршилаца радног места тужиље смањен је са дванаест на осам извршилаца. Тужиља није доведена у неравноправан положај у односу на остале извршиоце, јер у односу на њу није могао бити примењен критеријум који се односи на здравствено стање запосленог, будући да током отказног поступка није доказала ни учинила вероватним да је инвалид рада и да болује од тежег обољења и није назначене доказе приложила до окончања поступка пред првостепеним судом, сходно члану 231. у вези чл. 7. и 8 ЗПП. Из изнетог произилази да је побијано решење о отказу уговора о раду законито, па тужени није у обавези да тужиљу врати на рад, у смислу члана 191. став 1. Закона о раду.

Неосновани су ревизијски наводи да је решење о отказу уговора о раду незаконито, с обзиром да су критеријуми код утврђивања вишка запослених неправилно примењени и да комисија тужене за бодовање запослених није била прописно састављена . Наиме, тужена је у току поступка пружила доказе да је тужиљи отказан уговор о раду као вишку запослених из оправданих разлога, док тужиља није доказала супротно – да је неоправдано проглашена вишком запослених због неправилног бодовања и погрешног вредновања по основу здравственог и имовног стања. Тужена је донела одлуку о смањењу броја запослених и изменила свој правилник о систематизацији радних места, а оспорено решење о отказу уговора о раду садржи податке о бодовању по сваком критерујуму: трајање радног односа, стручна спрема, резулатати рада тужиље и других запослених на истом радном месту, као и бодове по критеријуму имовног стања и броју деце на редовном школовању, сагласно члану 40. Посебног колективног уговора за установе културе чији је оснивач Република Србија („Службени гласник РС“, бр.10/15). С тим у вези, чињеница да су чланови комисије за бодовање истовремено били и чланова синдиката, као и начин вредновања имовног стања запослених од стране комисије за бодовање, нису утицали на законитост оспореног решења.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа – судија

Марина Милановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић