.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 3342/2024
05.12.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића председника већа, Јасмине Симовић и Радославе Мађаров чланова већа, у парници тужиље АА из ... , чији је пуномоћник Миомир Тасић адвокат из ... , против тужене Републике Србије - Министарство здравља, коју заступа Државно правобранилаштво - Одељење у Лесковцу, ради исплате потраживања из радног односа, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2523/2024 од 13.08.2024. године, у седници одржаној 05.12.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2523/2024 од 13.08.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 2523/2024 од 13.08.2024. године одбијена је као неоснована ревизија тужене и потврђена пресуда Основног суда у Врању П1 220/24 од 15.05.2024. године којом је усвојен тужбени захтев и обавезана тужена да тужиљи на име дуга по пресуди Основног суда у Врању П1 187/20 од 03.10.2020. године исплати на име увећане зараде за прековремени рад за период март, април, јун, новембар и децембар 2019. године и за фебруар и март 2020. године појединачне месечне износе са законском затезном каматом од доспелости до исплате, као и трошкове парничног поступка у износу од 55.800,00 динара са са законском затезном каматом од извршности до исплате (став први изреке) и обавезана тужена да тужиљи накнади трошкове парничног поступка од 40.470,00 динара са са законском затезном каматом на износ од 31.500,00 динара од дана извршности пресуде до коначне исплате.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном применом члана 404. Закона о парничном поступку, ради уједначавања судске праксе.
По оцени Врховног суда, ревизија тужене је недозвољена у смислу члана 410. став 2. тачка 1. ЗПП, јер је изјавило лице које није овлашћено за подношење ревизије.
Одредбом члана 85. став 6. ЗПП прописано је да странку мора да заступа адвокат у поступку по ванредним правним лековима, изузев ако је сама адвокат. Према ставу 7. наведене одредбе, заступање Републике Србије и њених органа, јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе уређује се посебним прописима.
Законом о правобранилаштву („Службени гласник Републике Србије“ број 55/14), поред осталог, прописано је: да је правобранилаштво орган који обавља послове правне заштите имовинских права и интереса Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединица локалне самоуправе (члан 2. став 1); да послове правобранилаштва за заштиту имовинских права и интереса Републике Србије обавља Државно правобранилаштво које се оснива тим законом (члан 2. став 2); да је Државно правобранилаштво државни орган који предузима правне радње користи правна средства ради остваривања и заштите имовинских права и интереса Републике Србије, и обавља друге послове одређене законом (члан 5. став 1); да функцију Државног правобранилаштва обављају државни правобранилац и заменици државног правобраниоца (члан 6); да када је прописано да је у одређеном поступку или за предузимање само одређене радње у поступку обавезно заступање од стране адвоката, Државно правобранилаштво је овлашћено да предузима заступање под истим условима као и адвокат (члан 11. став 4); да послове из надлежности Државног правобранилаштва обављају државни правобранилац и заменици државног правобраниоца (члан 23. став 1); да државни правобранилац може предузети сваку радњу из надлежности државног правобранилаштва, а искључиво је надлежан за покретање поступка оцене уставности и законитости, подношење извештаја и обавештења Влади и министру надлежном за правосуђе и обављање других послова утврђених законом као надлежност државног правобраниоца, док заменици државног правобраниоца могу предузети сваку радњу из надлежност државног правобранилаштва која није у искључивој надлежности државног правобраниоца (члан 24).
Следствено изложеном, ревизију и друга ванредна правна средства у име странке може да изјави искључиво адвокат. Закон о правобранилаштву, у вези са коришћењем ванредних правних средстава, изједначава државног правобраниоца са адвокатом. То значи да ревизију и друга ванредна правна средства у име Републике Србије може да изјави само државни правобранилац и заменик државног правобраниоца.
У конретном случају, ревизију тужене није изјавио заменик државног правобраниоца, већ запослено лице у правобранилаштву, које није лице овлашћено за изјављивање ревизије.
Из наведеног произилази да је ревизија тужене недозвољена, па је овај суд сагласно одредби члана 413. став 1. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке.
Председник већа – судија
Бранислав Босиљковић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
