Рев2 3359/2023 3.19.1.26.1.4; 3.19.1.26.1.3

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 3359/2023
26.06.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелене Ивановић, председника већа, Жељка Шкорића, Марине Милановић, Бранке Дражић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА из ... , кога заступају пуномоћници Јела Вучковић и Сузана Вучковић, адвокати из ... , против тужене Општине Сврљиг, коју заступа Правобранилаштво општине Сврљиг, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1058/23 од 19.06.2023. године, у седници већа одржаној 26.06.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ посебна ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1058/23 од 19.06.2023. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1058/23 од 19.06.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу П1 3691/21 од 19.10.2022. године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев и обавезана тужена да тужиоцу на име накнаде штете због неисплаћених зарада, за период од 01.11.2006. године до 30.04.2007. године, исплати укупан износ од 134.455,08 динара, са законском затезном каматом од доспелости сваког појединачно опредељеног месечног износа до исплате, као и да у корист тужиоца за наведени период, надлежним фондовима изврши уплату припадајућих доприноса за обавезно социјално осигурање, те тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 22.784,00 динара, са законском затезном каматом почев од 18.01.2021. године и трошкове извршног поступка у износу од 11.880,00 динара. Ставом другим изреке, усвојен је тужбени захтев и обавезана тужена да тужиоцу на име накнаде штете због неисплаћених зарада за период од 01.01.2009. године до 31.12.2009. године исплати укупан износ од 308.340,00 динара са законском затезном каматом од доспелости сваког појединачно опредељеног месечног износа до исплате, као и да у корист тужиоца за наведени период, надлежним фондовима изврши уплату припадајућих доприноса за ПИО, те тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 29.949,00 динара са законском затезном каматом почев од 25.06.2010. године и трошкове извршног поступка насталих пред судом у износу од 20.966,00 динара. Ставом трећим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да тужиоцу на име накнаде штете због неисплаћених зарада за период од 01.05.2007. године до 31.12.2008. године исплати укупан износ од 513.900,00 динара са законском затезном каматом од доспелости сваког појединачно опредељеног месечног износа до исплате, као и да у корист тужиоца за наведени период, надлежним фондовима изврши уплату припадајућих пореза и доприноса за ПИО, те тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 44.459,00 динара са законском затезном каматом почев од 21.05.2009. године и трошкове извршног поступка у износу од 41.938,00 динара. Ставом четвртим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парнчног поступка у износу од 46.500,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 1058/23 од 19.06.2023. године, ставом првим изреке, одбијене су као неосноване жалбе тужиоца и тужене и потврђена пресуда Основног суда у Нишу П1 3691/21 од 19.10.2022. године, у усвајајућем делу става првог и у ставу другом, трећем и четвртом изреке. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, у односу на део става првог изреке којим је потврђен став трећи пресуде Основног суда у Нишу П1 3691/21 од 19.10.2022. године, тужилац је благовремено изјавио посебну ревизију у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.

Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18, 18/20,10/23 – други закон) – у даљем тексту: ЗПП, прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Ставом 2. истог члана закона прописано је да о дозвољености и основаности из става 1. овог члана, одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

Нижестепеним пресудама одлучено је о праву тужиоца на исплату накнаде штете на име неисплаћених зарада у спорним периодима, са припадајућим доприносима. Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. ЗПП, јер се ревизијом тужиоца не указује да постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или да постоји потреба новог тумачења права или неуједначена судска пракса, већ се оспорава утврђено чињенично стање, а одлуке нижестепених судова, о неоснованости тужбеног захтева, засноване су на примени одговарајућих одредаба материјалног права, на основу чега је и одлучено као у ставу првом изреке.

Из наведених разлога, Врховни суд одлучио је као у ставу првом изреке, применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5) ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија туженог није дозвољена.

Према члану 441. ЗПП, ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу у овој врсти спора, дозвољеност ревизије се има ценити према члана 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој парници поднета је 02.09.2021. године, а побијани део правноснажне пресуде очигледно не прелази динарску противвредност износа од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, па ревизија туженог није дозвољена, у смислу члана 403. став 3. ЗПП.

Са изнетих разлога на основу одредбе члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Јелена Ивановић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић