.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 3360/2024
27.11.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирјане Андријашевић, председника већа, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Маја Ристић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство здравља РС, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Лесковцу, ради исплате, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2173/2024 од 31.07.2024. године, у седници одржаној 27.11.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2173/2024 од 31.07.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Врању П1 1004/23 од 09.05.2024. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев и тужена је обавезна да тужиоцу на име потраживања које има према Здравственом центру из Врања, по решењу Основног суда у Врању Ии 476/2023 од 27.04.2023. године на име главног дуга, трошкова парничног поступка, трошкова извршења насталих пред судом и трошкова извршења насталих пред јавним извршитељем исплати појединачне износе са законском затезном каматом, чија су висина и датуми доспелости ближе наведени у овом ставу изреке. Ставом другим изреке, тужена је обавезана да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка од 84.242,00 динара са законском затезном каматом на износ од 49.500,00 динара од извршности пресуде до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 2173/2024 од 31.07.2024. године, одбијена је жалба тужене и потврђена првостепена пресуда.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права и предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном у смислу одредбе члана 404. ЗПП.
Одлучујући о дозвољености ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11... 18/20 и 10/23 – други закон), Врховни суд је утврдио да ревизија тужене није дозвољена.
Одредбом члана 85. став 6. ЗПП прописано је да странку мора да заступа адвокат у поступку по ванредном правном леку, изузев ако је сама адвокат. Према ставу 7. тог члана, заступање Републике Србије и њених органа, јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе уређује се посебним прописима.
Посебан пропис је Закон о правобранилаштву („Службени гласник РС“, број 55/14). Према одредбама тог закона, заштиту имовинских права и интереса Републике Србије обавља Државно правобранилаштво (члан 2. став 2). Када је прописано да је у одређеном поступку или за предузимање само одређене радње у поступку обавезно заступање од стране адвоката, Државно правобранилаштво је овлашћено за заступање под истим условима као и адвокат (члан 11. став 4). Функцију Државног правобранилаштва обављају Државни правобранилац и заменици државног правобраниоца (члан 6). Правобранилачки помоћник и правобранилачки приправник могу предузети радње заступања у поступку пред судом, органом управе или другим надлежним органом, у границама писменог овлашћења заменика државног правобраниоца (члан 30).
Закон о адвокатури („Службени гласник РС“, број 31/2011 и 24/2012) не познаје појам самостални саветник као што то предвиђа Закон о правобранилаштву већ адвокатског приправника који може да замењује адвоката али у складу са законом. Закон који се мора узети као основни у конкретном случају је управо Закон о парничном поступку односно раније цитирана одредба о томе да странку у поступку по ванредним правним лековима заступа адвокат. По члану 88. став 3. ЗПП пуномоћника који је адвокат може да замењује његов адвокатски приправник, осим у поступку по правним лековима.
Из изложеног следи да само адвокат може изјавити ревизију и да овлашћење за њено подношење може пренети само на другог адвоката. С обзиром на то да је у поступку по ревизији Државно правобранилаштво овлашћено да заступа Републику Србију под истим условима као и адвокат, ревизију могу изјавити само државни правобранилац и заменик државног правобраниоца који врше функцију Државног правобранилаштва (члан 6).
Према сајту Државног правобранилаштва www.dpb.gov.rs на челу Одељења у Лесковцу налази се руководилац са статусом заменика државног правобраниоца, Саша Станојевић.
У конкретном случају, ревизију тужене је потписало лице ББ „за заменика државног правобраниоца Сашу Станојевића“, које нема својство заменика државног правобраниоца, па је иста недозвољена јер је изјављена од стране неовлашћеног лица.
Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 413. ЗПП одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Мирјана Андријашевић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
