
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 3906/2024
26.12.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Јасмине Симовић, Радославе Мађаров, Зорице Булајић и Ирене Вуковић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Мирјана Прокић адвокат из ..., против тужене Опште болнице Сремска Митровица из Сремске Митровице, чији је пуномоћник Биљана Коцан адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 933/24 од 28.08.2024. године, у седници одржаној дана 26.12.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 933/24 од 28.08.2024. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 933/24 од 28.08.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 933/24 од 28.08.2024. године одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Основног суда у Сремској Митровици П1 205/22 од 09.02.2024. године, исправљена решењем тог суда П1 205/22 од 25.04.2024. године, којом је обавезана тужена да по основу накнаде штете исплати тужиљи износ од 26.681,43 динара са законском затезном каматом од 10.09.2022. године до исплате и да јој на име трошкова спора исплати износ од 87.456,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је, због погрешне примене материјалног права, благовремено изјавила ревизију предвиђену чланом 404. ЗПП (посебна ревизија).
Тужена је, само на основу списка запослених који је његовој обрачунској служби доставила синдикална организација, од тужиљине зараде вршила обуставе у висини месечне рате за робу купљену од продавца - привредног друштва „Феномена 021“ доо из Новог Сада, и обустављане износе уплаћивао на жиро-рачун синдикалне организације која их није прослеђивала продавцу робе.
Тужиља поднетом тужбом тражи да јој се надокнади штета у висини износа који је, на име главног дуга, затезне камате и трошкова поступка платила продавцу робе по правноснажној судској одлуци, као и награде и накнаде трошкова адвоката којег је овластила да је заступа у парници покренутој продавчевом тужбом.
По оцени Врховног суда, наводи ревидента не оправдавају потребу да се о његовој посебној ревизији у овом спору одлучује ради новог тумачења права.
Послодавац одговара за штету проузроковану запосленом на основу члана 164. Закона о раду и у складу са законом и општим актом. По правилу, послодавац своје или туђе потраживање према запосленом не може да наплати обустављањем од његове зараде. Одступање од тог правила предвиђено је чланом 123. став 1. наведеног закона, када располаже правноснажном судском одлуком, у случајевима утврђеним законом или уз пристанак запосленог који мора бити дат у писаној форми.
Тужена је обуставу од тужиљине зараде вршила без њене писане сагласности, садржане у закључници послодавца која није достављена туженој, само на основу податка да се тужиља налази на списку запослених који је доставила синдикална организација. Обустављени износи од тужиљине зараде нису уплаћени продавцу робе купљене на рате, већ синдикалној организацији која их није проследила тужиљином продавцу, али та околност не искључује одговорност тужене у смислу члана 206. став 1. и 3. Закона о облигационим односима.
Став о недозвољености посебне ревизије тужене у истом чињенично-правном спору Врховни суд је изразио у решењу Рев2 1534/24 од 14.06.2024. године, тако да о посебној ревизији тужене у овом спору није потребно одлучивати ни ради уједначавања судске праксе.
Из тих разлога, на основу члана 404. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.
О дозвољености ревизије у споровима о новчаним потраживањима из радног односа одлучује се сходном применом члана 403. став 3. ЗПП - према вредности предмета спора побијаног дела, као у другим имовинско-правним споровима. Вредност предмета овог спора у побијаном делу је нижа од вредности која је по наведеној законској одредби меродавна за дозвољеност ревизије, због чега је на основу члана 413. ЗПП, одлучено као у другом ставу изреке.
Председник већа - судија
Бранислав Босиљковић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
