.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 3930/2023
25.03.2026. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић, Надежде Видић, Гордане Комненић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници тужиље AA из ..., коју заступа Јована Петковић Бранисављевић, адвокат из ..., против туженог Универзитетска дечија клиника „Тиршова“, коју заступа Државно правобранилаштво са седиштем у Београду, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2518/23 од 22.06.2023. године, у седници одржаној 25.03.2026. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2518/23 од 22.06.2023. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављенa против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2518/23 од 22.06.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П1 2877/21 од 22.02.2023. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се обавеже тужени да тужиљи на име разлике између исплаћене и припадајуће накнаде штете за регрес за коришћење годишњег одмора за период 15.04.2018. године до 15.04.2021. године исплати појединачно опредељене месечне износе као и на име разлике између неисплаћене и припадајуће накнаде трошкова за исхрану у току рада појединачно опредељене месечне износе. Ставом другим изреке, обавезан је тужиља да туженој на име трошкова парничног поступка исплати 48.000,00 динара са законском затезном каматом од наступања услова за извршење до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 2518/23 од 22.06.2023. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова поступка по жалби.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права и предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном на основу члана 404. Закона о парничном поступку.
Предмет тражене правне заштите је накнада штете тужиљи, запосленој у здравственој установи, због неисплаћених накнада за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора у периоду за период 15.04.2018. године до 15.04.2021. године, а нижестепеним одлукама одлучено је одбијањем тужбеног захтева. По оцени Врховног суда нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14, 87/18 и 10/23), јер пресуђењем у овој парници није одступљено од судске праксе Врховног касационог суда и Врховног суда по питању израженог правног схватања да су примања запослених који остварују плату из буџета Републике Србије, по основу накнаде за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора, садржана у коефицијенту за обрачун плата. Из наведених разлога одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена ни као редовна.
Према члану 441. ЗПП, ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу у радном спору, дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Тужба ради накнаде штете поднета је 15.04.2021. године. Вредност предмета спора побијеног дела је 133.202,01 динара.
Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору, који се односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијеног дела за сваку од тужиља не прелази динарску противвредност 40.000,00 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, Врховни суд је оценио да је ревизија недозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП.
На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Добрила Страјина,с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
