Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је са туженим закључивала више уговора о раду на одређено време на пословима хигијеничара ради замене одсутног запосленог, с тим што је први уговор о раду на одређено време закључен 07.11.2012. године, а последњи уговор о раду на одређено време био је заснован 03.11.2013. године, до преузимања запосленог односно до коначности одлуке о избору кандидата по конкурсу. Побијаним решењем о престанку радног односа од 30.09.2016. године тужиљи је престао радни однос са 03.10.2016. године, због престанка потребе за њеним радом. Решење је донето са позивом на члан 175. став 1. тачка 1. Закона о раду и члан 16. Правилника о критеријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност средњег образовања и васпитања. Овим Правилником је предвиђено да се број запослених на пословима одржавања хигијене у школи утврђује у зависности од величине и врсте школског простора и начина грејања, те да школе са централним системом грејања на 450 м2 имају једног запосленог на пословима одржавања хигијене. Систематизацијом радних места тужене од 29.09.2016. године утврђен је број запослених за послове одржавања хигијене. Правилником о изменама и допунама Правилника о критеријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност средњег образовања и васпитања смањен је број хигијеничара код тужене на неодређено време, а одлуком Школског одбора тужене од 21.06.2016. године именована је комисија за израду ранг листе и утврђење предлога запослених за чијим је радом престала потреба, а које су запослене на неодређено време. Три запослене хигијеничарке на неодређено време проглашене су технолошким вишком, након чега су две запослене споразумом о преузимању преузете код тужене на радном месту радника за одржавање хигијене на неодређено време, чија плата се финансира из сопствених средстава уз сагласност запосленог, на основу уговора о раду од 01.10.2016. године. Након пријема решења о отказу уговора о раду тужиља је изјавила приговор школском одбору, о коме није одлучено. Пре престанка радног односа, тужена је тужиљи понудила обављање послова кухињске раднице у школској радионици хотела „ББ“ у Београду, коју понуду тужиља није прихватила.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је у нижестепеним пресудама примењено материјално право када је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиље за поништај решења тужене о престанку радног односа и враћање на рад тужене.

У поступку је утврђено да је Правилником о изменама и допунама правилника о критеријумима и стандардима за финансирање установа која обављају делатност средњег образовања и васпитања смањен број хигијеничарки код тужене на неодређено време, након чега је тужена обавила бодовање хигијеничарки запослених на неодређено време и донела решења којима је три запослене на неодређено време прогласила технолошким вишком и ставила на листу за преузимање, и преузела их споразумом о преузимању запослених са листе запослених за чијим радом је престала потреба. Будући да је тужиља са туженом закључила уговор о раду од 03.11.2013. године на одређено време до прузимања запосленог односно до коначности одлуке о избору кандидата по конкурсу ради замене одсутног радника, произилази да је преузимањем радника након спроведеног бодовања наступио отказни разлог из решења које је тужиља са туженим закључила на одређено време. С обзиром на наведено, тужиљи је законито отказан уговор о раду од 03.11.2013. године, с обзиром да је истекао рок за који је радни однос на одређено време био заснован, у смислу члана 175. став 1. тачка 1. неважећег Закона о раду. Тужена је претходно спровела поступак у складу са чл. 130. и 131. Закона о основама система образовања и васпитања важећег у спорном периоду, па из свега наведеног произилази да је побијано отказно решење законито, и тужена није у обавези да тужиљу врати на рад, у смислу члана 191. став 1. Закона о раду.

С обзиром на наведено, неосновано се ревизијом указује да је тужена спровела незаконит и симуловани поступак технолошког вишка, јер је у поступку утврђено да је тужена поступала у свему у складу са чл. 5. и 6. Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовина ученика и правилником о изменама и допунама правилника о критеријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност средњег образовања и васпитања.

Из наведних разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа-судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић