Рев2 3983/2024 3.19.1.25.1.4

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 3983/2024
03.04.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Зорана Хаџића, др Илије Зиндовића, Гордане Комненић и Марије Терзић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Александар Павловић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије – Министарство унутрашњих послова – ПУ Лесковац, коју заступа Државно правобранилаштво – Одељење у Лесковцу, ради накнаде нематеријалне штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2263/2024 од 07.08.2024. године, у седници одржаној 03.04.2025. године, донео је:

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2263/2024 од 07.08.2024. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2263/2024 од 07.08.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лебану П1 4/23 од 08.04.2024. године, ставом првим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених физичких болова исплати 150.000,00 динара, на име претрпљеног страха 130.000,00 динара и на име душевних болова због умањења животне активности 173.000,00 динара, све са законском затезном каматом од пресуђења до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев преко досуђеног износа до тражених износа, са законском затезном каматом, ближе наведено тим ставом изреке. Ставом трећим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу на име трошкова поступка исплати 125.220,00 динара са законском затезном каматом на износ од 87.500,00 динара од извршности до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 2263/2024 од 07.08.2024. године, одбијена је жалба тужене и потврђена првостепена пресуда у ставу првом и трећем изреке.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, на основу члана 404. Закона о парничном поступку, ради уједначавања судске праксе.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, на основу члана 404. став 2. ЗПП, Врховни суд је оценио да нема места одлучивању о ревизији као изузетно дозвољеној на основу одредбе става 1. тог члана, с обзиром да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, правних питања у интересу равноправности грађана, уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права.

Правноснажном пресудом одлучено је захтеву за накнаду нематеријалне штете, којом је утврђено да је тужбени захтев делимично основан, применом Закона о облигационим односима, Закона о раду, Закона о безбедности и здрављу на раду и Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Наиме, тужилац се повредио након што је паркирао службено возило на простору који служи за паркирање полицијских возила испред Полицијске станице у Сијеринској бањи, када се оклизнуо на неочишћени залеђени плато и задобио тешке телесне повреде. Нижестепени судови су утврдили постојање узрочно-последичне везе између штете коју је тужилац претрпео и одговорности тужене, као послодавца, према правилима о објективној одговорности, уз умањење износа који је тужиоцу исплаћен по основу колективног осигурања.

О овом праву тужиоца и приговору застарелости судови су одлучили уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, а ревизијом се неосновано указује на другачију одлуку Апелационог суда, јер постојање другачије одлуке не указује нужно и на другачији правни став, јер правилна примена права у споровима са захтевом као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања, због чега не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Сходно изнетом, Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужене, као изузетно дозвољеној, применом члана 404. став 1. ЗПП, на основу чега је и одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11...10/23), Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Тужба ради накнаде нематеријалне штете поднета је 06.02.2023. године, а преиначнеа 04.03.2024. године. Вредност предмета спора побијаног дела је 453.000,00 динара, што према средњем курсу на дан преиначнења тужбе представља износ од 3.865,83 евра (1 евро=117,1804 динара).

Према природи тражене правне заштите, ова парница спада у парнице из радних спорова. Међутим, одредбом члана 441. Закона о парничном поступку, прописано је да је у парницама из радних спорова ревизија дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба не односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, према вредности спора.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Имајући у виду да се у конкретном случају не ради о парници из радног спора у смислу члана 441. Закона о парничном поступку (код којих је ревизија увек дозвољена), да је побијана вредност предмета спора 453.000,00 динара, који износ не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан преиначења тужбе, Врховни суд је нашао да је ревизија недозвољена.

На основу члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке овог решења.

Председник већа – судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић