Тужени је поднео одговор на ревизију.

Врховни суд је испитао побијану пресуду, у смислу члана 408. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“ бр. 72/11...10/23), па је утврдио да ревизија тужиље није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Такође, у поступку није дошло до пропуста у примени или до погрешне примене било које одредбе Закона о парничном поступку, па нема ни битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је на основу уговора о раду од 22.07.2011. године била у радном односу код „ББ“ АД, Нови Сад чијим посредовањем је код туженог била радно ангажована у периоду од 01.09.2011. године до 30.04.2012. године, по основу уговора о раду и више закључених Анекса уговора о раду. У периоду од 01.05.2012. године до 31.12.2013. године тужиља је била у радном односу код „ВВ” ДОО. Дана 29.08.2013. године тужиља је са „ББ“ АД Нови Сад закључила уговор о раду на одређено време, у трајању од 12 месеци, ради обављања послова ... у сектору саветодавног одбора у „НИС“, и до 25.05.2014. године је била ангажована за потребе туженог, посредством наведеног акционарског друштва.

Тужиља је са туженим закључила уговор о раду 14.05.2014. године и засновала радни однос на неодређено време почев од 26.05.2014. године, а затим је закључила и више Анекса уговора о раду. Тужиља је била распоређена на пословима „...“, а Анексом бр. 6 уговора о раду, почев од дана 08.11.2018. године је премештена. Основни задаци тужиље су били дефинисани уговором о раду и Анексом уговора о раду. Сви запослени су добијали више радних задатака у току дана, а рокови извршења су зависили искључиво од захтева менаџмента. Иначе, када запослени ступи на рад код туженог, најпре му се обавезно укаже да рокови морају да се поштују и да је поштовање рокова код туженог најбитније, као и извршавање послова у складу са датим инструкцијама и на предвиђен начин, а све у оквиру задатих рокова.

Непосредни руководилац тужиљи је у периоду од септембра 2018. године до априла 2019. године била ГГ, а у периоду од априла 2019. године па надаље ДД. Претходни непосредни руководилац није била задовољна радом тужиље, имала је замерки на квалитет њеног рада у делу извештавања и замерку што је тужиља на раду користила слушалице, каснила на посао пола сата са образложењем да је користила паузу, на шта је тужиља била упозорена путем имејла. Када је дошао нови непосредни руководилац тужиље, претходни руководилац му је указао на рад запослене, односно на своја искуства у раду са запосленима.

У поступку је утврђено да ни нови непосредни руководилац није био задовољан тужиљиним радом, на шта је упозоравао и пружао помоћ у раду, али је тужиља на крају 2019. године ипак оцењена оценом „Ц“, што значи да је потребно побољшање у раду, док су остали запослени били оцењени оценом „Б“. Након тога је са тужиљом одржан већи број разговора у којима је указано шта треба да поправи, а непосредни руководилац је сачинио и обавештење у писаној форми о недостацима у раду тужиље.

У обавештењу у вези са недостацима у раду тужиље, упутствима и остављањем примереног рока за побољшање рада које је сачињено 02.10.2020. године тужиља је обавештена да су од стране претпостављених у њеном раду утврђени недостаци непоштовања задатих рокова, необављања радних задатака у складу са очекиваним квалитетом у погледу форме и садржине, а све ближе наведено у том обавештењу. Такође, тужиљи су дата и упутства за поправљање уочених недостатака у њеном раду и остављен примеран рок од 180 дана да побољша свој рад, са упозорењем да ће послодавац након истека наведеног рока утврдити ефекте овог обавештења и да уколио у остављеном року не буде побољшала свој рад на начин описан у овом обавештењу, да ће јој бити отказан уговор о раду сходно члану 179. став 1. тачка 1. Закона о раду или ће јој бити изречена нека од мера из члана 179а. тог Закона. Тужиља је обавештење примила 07.10.2020. године и изјаснила се 26.10.2020. године, да би тужени дао одговор на изјашњење који је сачињен 06.11.2020. године. У моменту када је донето обавештење тужиљи у вези са недостацима у раду, упутствима и остављањем примереног рока за побољшање рада од 02.10.2020. године тужиља је била привремено спречена за рад, те наредних месец и по дана није радила, да би по повратку на рад од непосредног руководиоца добијала конкретна упутства како да поступи по сваком радном задатку приликом давања сваког радног задатка и на тај начин јој је указивано како треба да ради. У време пандемије болести Ковид 19, у периоду од 01.03.2021. године до 31.03.2021. године, тужиљи је омогућено да посао обавља од куће.

Дана 02.04.2021. године тужени је донео допунско обавештење тужиље у вези са недостацима у њеном раду, упутствима и остављањем примереног рока за побољшање рада којим је, с обзиром да је била привремено спречена да ради, продужен рок за побољшање рада за период током ког је била одсутна са рада, а који износи 36 радних дана.

Тужиљи су дана 30.06.2020. године постављени квартални циљеви за Q3 2020. године, утврђено је који су радни задаци тужиљи дати, што је све ближе наведено у образложењу првостепене пресуде.

Дана 01.04.2021. године тужиљи је заказан састанак у Пословном центру Београд, али је она самоиницијативно напустила радно место пре истека радног времена, у 12.15h без претходне сагласности непосредног руководиоца. Након тог догађаја, непосредни руководилац је дана 14.04.2021. године сачинио изјаву у којој се изјаснио о самоиницијативном напуштању радног места од стране тужиље.

Због уочених неправилности у раду тужиље, те да иста не извршава своје радне задатке на начин како би требало да их извршава, тужиљи су од стране туженог биле организоване обуке, како је ближе наведено у образложењу побијане пресуде. Непосредни руководилац тужиље је дана 31.05.2021. године сачинио извештај о раду тужиље у ком је наведено да је 07.10.2020. године тужиљи уручено обавештење у вези са недостацима и остављањем рока за побољшање њеног рада, а тужиљи је скренута пажња на недостатке у раду и на више састанака одржаних током трајања периода за побољшање рада, као и током фазе оцењивања по компетенцијама за 2020. годину, које је потребно отклонити и ближе су наведени недостаци у раду тужиље.

Дана 31.05.2021. године тужени је донео решење којим је тужиљи отказао уговор о раду од 01.04.2016. године са свим припадајућим Анексима уговора о раду, због неостваривања резултата рада односно непоседовања потребних знања и способности за обављање послова на којима ради. У образложењу решења су наведени послови и задаци које је тужиља обављала, као и недостаци у њеном раду, све ближе наведено у решењу и образложењу побијане пресуде. Приликом доношења решења тужени је имао у виду извештај непосредног руководиоца тужиље од 31.05.2021. године и његову изјаву истог од 14.04.2021. године.

Тужиља је за време рада код туженог, почев од 26.05.2014. године до отказивања уговора о раду, остварила укупан радни стаж у трајању од 7 година 0 месеци и 19 дана, док је укупан радни стаж тужиље 9 година, 11 месеци и 5 дана, а наведена је и просечна зарада тужиље за период од 01.12.2020. године до закључно маја месеца 2021. године.

Имајући у виду овако утврђено чињенично стање нижестепени судови су одбили тужбени захтев тужиље сматрајући да тужиља током обављања послова свог радног места није поштовала задате рокове и да радне задатке није обављала у складу са очекиваним квалитетом у погледу форме и садржине, да није била упозната са нормативним документима и анализама које су јој потребне за адекватно обављање радовних радних активности, те да је самоиницијативно напустила радно место дана 01.04.2021. године. У поступку отказа уговора о раду у свему је испоштован поступак који је претходио доношењу решења, као и поступак након доношења решења. У побијаном решењу о отказу уговора о раду конкретизовано је којим данима и у погледу којих задатака тужиља није испоштовала рокове, којим данима одређене задатке није обавила на адекватан начин у складу са датим инструкцијама, на основу чега је утврђено да се није упознала са нормативима туженог који се односе на обављање послова њеног радног места, као и ког дана и у колико сати је самоиницијативно напустила своје радно место без претходног одобрења непосредног руководиоца и обавештавања о напуштању радног места. Такође, у решењу о престанку радног односа је образложен разлог престанка радног односа уз навођење конректних разлога и чињеница, чије постојање и оправданост је тужени доказао током поступка. Судови су ценили и застарелост наведених отказних разлога и утврдили да јесте наступила застарелост давања отказа за поједине отказне разлоге, али да за остале отказне разлоге није наступила застарелост давања отказа.

Врховни суд сматра да су нижестепени судови, на утврђено чињенично стање правилно применили материјално право доносећи побијану пресуду, за коју су дали довољне и јасне разлоге, које у свему прихвата и Врховни суд.

Супротно наводима ревизије, тужиљи је дато писано обавештење у вези са недостацима у њеном раду, упутствима и примереним роком за побољшање рада, а у решењу о отказу уговора о раду су наведени сви недостаци у обављању послова који су тужиљи стављени на терет. Такође је утврђено да је тужиљи остављен рок за побољшање својих резултата рада, дате су јој инструкције и упућивана је на обуке ради побољшања резултата рада што није дало одговарајући резултат, због чега је тужени на законит начин отказао тужиљи уговор о раду.

Врховни суд је ценио и остале наводе изјављене ревизије којима се не доводи у сумњу правилност и законитост побијане пресуде због чега ти наводи нису посебно образложени.

Тужиља није успела у ревизијском поступку, а састав одговора на ревизију није била нужна радња, због чега ни тужиља ни тужени, у смислу члана 153. и члана 154. Закона о парничном поступку, немају право на накнаду трошкова ревизијског поступка.

Из наведених разлога одлучено је као у изреци пресуде, на основу члана 414. и члана 165. Закона о парничном поступку.

Председник већа - судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић