Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 4226/2019
29.01.2020. година
Београд

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац и Бранка Станића, чланова већа, у парници тужиоца АА из села ..., ..., чији је пуномоћник Душан Мијатовић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво, ради исплате, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 40/19 од 27.03.2019. године, у седници одржаној 29.01.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 40/19 од 27.03.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1 4852/13 од 03.07.2018. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца за исплату зараде за период од октобра 2010. до децембра 2010. године у износима и са законском затезном каматом ближе описану у том делу изреке. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца за исплату мање исплаћеног износа новчане накнаде за случај незапослености по основу решења Националне службе за запошљавање – Филијала Косовска Митровица од 25.01.2011. године у износу од 41.720,00 динара са законском затезном каматом од 25.02.2011. године до исплате. Ставом трећим изреке, обавезан је тужилац да туженој накнади трошкове парничног поступка.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 40/19 од 27.03.2019. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова одговора по жалби.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужилац је изјавио ревизију због битне повреде одредаба ЗПП-а и погрешне примене материјалног права.

Одлучујући о дозвољености ревизије из члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија недозвољена.

По члану 403. став 3. ЗПП, ревизија је дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску противвредност од 40.000 евра, односно 100.000 евра у привредним споровима, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.