Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 399. ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 125/04, 111/09), који се примењује на основу члана 506. став 1. ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11, 55/14) и нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању тужиља је код тужене засновала радни однос на неодређено време уговором о раду бр. …, закљученим 18.12.2009. године, ради обављања послова главног књиговође, уз уговорен пробни рад у трајању од 6 месеци, почев од 21.12.2009. године. Решењем директора тужене бр. …/… од 14.06.2010. године, тужиљи је истеком рока на који је уговорен пробни рад, престао радни однос дана 20.06.2010. године. Против тог решења тужиља је благовремено изјавила приговор Управном одбору тужене установе, који је на седници одржаној 29.06.2010. године одбио приговор тужиље решењем …/... од 30.06.2010. године. У том решењу тужиљи је дата правна поука да против одлуке Управног одбора може да тражи судску заштиту у року од 15 дана од дана достављања одлуке. Тужбу суду тужиља је преко пуномоћника - адвоката поднела препорученом пошиљком 21.07.2010. године, којом је захтевала поништај решења директора туженог бр. …/… од 14.06.2010. године.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је поступајући по непотпуној (неуредној) тужби, коју је, по овлашћењу тужиље поднео адвокат, мериторно судио и правноснажно одбио тужбени захтев за оцену законитости првостепеног решења туженог о престанку радног односа и враћање тужиље на рад.

Правилно је другостепени суд на основу члана 294., у вези члана 101. став 5. Закона о парничном поступку, тужбу тужиље усмерену против првостепеног решења, одбацио.

На положај и права запослених у предшколским установама примарно се примењује Закон о основама система образовања и васпитања (''Службени гласник РС'' бр.72/09од 03.09.2009. године), док се у погледу питања која тим посебним прописом нису регуисана, супсидијарно примењује Закон о раду као матични закон у области рада (члан 2. став 2. Закона о раду).

Према правилима из члана 145. Закона о основама система образовања и васпитања на решење о остваривању права, обавезе и одговорности запослени има право на приговор органу управљања у року од 8 дана од дана достављања решења директора, а орган управљања дужан је да донесе одлуку по приговору у року од 15 дана од дана достављања приговора. Ако орган управљања не одлучи по приговору, или ако запослени није задовољан другостепеном одлуком, може се обратити надлежном суду у року од 15 дана од дана истека рока за доношење одлуке, односно дана достављања одлуке.

Имајући у виду наведене законске прописе, који се у овом случају примењују, предмет судске заштите у овом радном спору представља коначно решење надлежног органа, донето у другом степену, поводом приговора запосленог. У овом случају, предмет тужбеног захтева је оцена законитости првостепеног решења, којим је тужиљи престао радни однос код тужене, истеком рока уговореног пробног рада. То решење није коначно и не може самостално бити предмет судске заштите у спору ове врсте, имајући у виду да је поменутим законом прописана двостепена интерна заштита.

Како се ревизијом не доводи у сумњу правилност побијане пресуде, Врховни касациони суд је на основу члана 405. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Предраг Трифуновић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић