Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је по Уговору о раду од 15.05.2012. године код туженог обављала посао ... у Сектору ... у ... . Дана 10.12.2017. године тужиља је услед пада задобила повреде колена и кука, због чега је била привремено спречена за рад у периоду од 11.12.2017. године до 05.01.2018. године. Утврђено је да се тужиља јавила хитној помоћи у ... дана 10.12.2017. године, а приликом повратка кући саплела се и пала, па се поново вратила у хитну помоћ. Наредног дана није због повреде могла да дође на посао, о чему је обавестила непосредног руководиоца. Изабрани лекар јој је отворио боловање у трајању од недељу дана, а затим јој је боловање продужено за још једну недељу због грипа. Приликом отварања и продужавања боловања тужиља се сваки пут телефонски путем јављала послодавцу, и имала је потврду о привременој спречености за рад. Због различитих дијагноза, тужени је посумњао у оправданост боловања тужиље, па је тражио оцену лекарске комисије, која је налазом од 29.12.2017. године оценила да је приговор послодавца основан и да је тужиља привремено спречена за рад у периоду од 11.12.2017. године до 05.01.2018. године. Саслушана као сведок, председник лекарске комисије је појаснила да је приговор био основан само у делу поступка у коме лекар опште праксе није био у могућности да продужи боловање, јер је послодавац у међувремену захтевао оцену оправданости привремене спречености за рад, о којој одлучује само комисија. Лекарска комисија је такође утврдила да је привремена спреченост за рад тужиље била оправдана. Тужиљи је достављено упозорење о постојању отказних разлога, на које се писмено изјаснила. Побијаним решењем од 04.04.2018. године тужиљи је отказан уговор о раду са припадајућим анексима због повреде радне дисциплине из члана 52. став 3. тачка 3. Колективног уговора послодавца, због неоправданог коришћења одсуства са рада по основу привремен спречености за рад.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је у нижестепеним пресудама примењено материјално право када је поништено као незаконито решење којим је тужиљи отказан уговор о раду и тужени обавезан да је врати на рад.

У поступку је утврђено да је тужиља у периоду од 11.12.2017. године до 05.01.2018. године имала уредне лекарске дознаке и била привремено спречена за рад, о чему је имала медицинско оправдање како изабраног лекара, тако и лекарске комисије која је по захтеву туженог испитала оправданост боловање тужиље. С озбиром на наведено, није било злоупотребе боловања од стране тужиље, па ни оправданог разлога да се тужиљи откаже уговор о раду у смислу члана 179. став 3. тачка 3. Закона о раду, по којој се уговор о раду може отказати запосленом који не поштује радну дисциплину ако злоупотреби право на одсуство због привремене спречености за рад. Будући да је привремена спреченост за рад код тужиље била оправдана, правилно је побијано отказно решење поништено и тужени обавезан да тужиљу врати на рад, у смислу члана 191. став 1. Закона о раду.

Ревизијом туженог неосновано се истиче погрешна примена материјалног права, односно члана 179. став 3. тачке 3. и 8. Закона о раду и наводи да је лекарска комисија оценила да је привремена спреченост за рад тужиље била неоправдана. Међутим, супротно овим ревизијским наводима, из исказа председника лекарске комисије утврђено је да су постојале неправилности само у поступку продужења боловања, које није могао продужити изабрани лекар већ само лекарска комисија и то из разлога што је послодавац упутио захтев за преиспитивање боловања лекарској комисији. Осим тога, лекарска комисија се изјаснила да је одсуство тужиље у спорном периоду имало медицинско оправдање.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа - судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић