Рев2 59/2025 3.19.1.25.1.3

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 59/2025
12.03.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Ирене Вуковић и Јасмине Симовић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Часлав Анђелковић, адвокат из ..., против туженог Друштва за вршење курирских услуга „Daily Express“ д.о.о. Београд, кога заступа пуномоћник Душан Обренчевић, адвокат из ..., ради утврђења ништавости и накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1108/24 од 10.09.2024. године, у седници одржаној 12.03.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1108/24 од 10.09.2024. године, у ставу првом изреке.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крушевцу П1 279/22 од 26.02.2024. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев и утврђено да је ништава одредба члана 8. став 4. и 5. Уговора о раду од 16.07.2018. године закљученог између тужиоца и туженог, која гласи: „Зарада за обављени рад и време проведено на раду састоји се од основне зараде, увећане зараде и дела зараде за радни учинак. Овако одређена основна зарада је већ увећана за 26% на име прековременог рада који је запослени дужан да обавља у складу са законом и то без обзира да ли се прековремени рад обављао или не. Овако одређена зарада се састоји од зараде за обављени рад, стандардни учинак и пуно радно време, као и увећања у висини законом прописаног минимума по основу прековременог рада који је запослени дужан да обавља у складу са законом, а који чини саставни део зараде, без обзира да ли се прековремени рад обављао или не“. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име увећане зараде за прековремени рад исплати 58.043,64 динара и то са законском затезном каматом на појединачно опредељене износе од доспелости до исплате. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати 126.945,00 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1108/24 од 10.09.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда у ставу првом изреке. Ставом другим изреке, укинута је првостепена пресуда у ставу другом и трећем изреке и предмет у укинутим деловима враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Против правноснажног дела пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11 ... 18/20) и утврдио да ревизија није дозвољена.

Према члану 441. ЗПП ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.

Дозвољеност ревизије у конкретном случају, цени се према целокупном чињеничном и правном основу, а у овој парници предмет спора је утврђење ништавости члана 8. став 4. и став 5. уговора о раду од 16.07.2018. године закљученог између туженог и тужиоца. У ситуацији неспорног постојања радног односа, ревизија није дозвољена по члану 441. ЗПП, зато што у овој парници није реч о спору о заснивању, постојању и престанку радног односа, већ о спору поводом измене уговорених услова рада, односно утврђења ништавости члана уговора о раду којим је дефинисана зарада. Зато је ревизија туженог недозвољена, јер је изјављена против одлуке против које се по закону не може изјавити.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић