Против преиначујућег дела правноснажне пресуде донете у другом степену (став II изреке), тужилац је изјавио благовремену ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао правноснажну пресуду у побијаном делу, у смислу одредбе члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...18/20) и одредбе члана 92. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 10/23), па је утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни суд пази по службеној дужности. Тужилац у ревизији указује на битну повреду из одредбе члана 374. став 2. тачка 12. истог Закона, међутим, та битна повреда није разлог за изјављивање ревизије на основу одредбе члана 407. став 1. тачка 2. истог Закона. Неосновани су наводи ревизије тужиоца да је другостепени суд учинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1., у вези члана 394. Закона о парничном поступку, јер није одржао расправу, а утврдио другачије чињенично стање у односу на оно утврђено у првостепеном поступку. Супротно тим наводима ревизије тужиоца, другостепени суд своју одлуку у побијаном, преиначујућем, делу, није засновао на другачијем чињеничном стању од оног које је утврдио првостепени суд, већ је одлуку донео правилном применом одредбе члана 394. тачка 4. Закона о парничном поступку, налазећи да је првостепени суд погрешно применио материјално право на утврђено чињенично стање.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је судија Прекршајног суда у ..., коме је в.ф. председника тог суда 13.12.2019. године, доставила одлуку да убудуће неће дежурати из разлога што станује на територији друге општине, која је удаљена од седишта суда, те да, пошто се ради о хитним предметима, због те удаљености није могуће да испуни све обавезе. Годишњим распоредом послова Прекршајног суда у ... - Одељења у ... за 2019. годину, одређено је да ће поступање по предметима које се по одредбама Закона о прекршајима сматрају хитним, обављају се и ван радног времена и у дане државног празника, вршити све судије и записничари суда према Годишњем распореду дежурстава које ће одредити председник суда у ... Према Годишњем распореду дежурстава Су бр. 3779/19 од 24.09.2019. године, тужилац је, као дежурни судија, требало да дежура у периоду од 16.12.2019. године до 31.12.2019. године, међутим, због горе наведене Одлуке в.ф. председника суда, сачињен је нови списак дежурстава од 13.12.2019. године на коме није име тужиоца. Због тога је тужилац 23.12.2019. године поднео Високом савету судства притужбу против в.ф. председнице Прекршајног суда у ... ББ, а Високи савет судства је, на седници одржаној ...2020. године. донео решење бр. ... којим је усвојио, као основану, његову притужбу и утврдио повреду права судије да стално своју функцију врши у суду за који је изабран, са образложењем да, према позитивним законским прописима, је судија независтан у поступању и доношењу одлуке, да ужива имунитет и да је забрањена дискриминација по било ком основу, те да је в.ф. председница суда, измењеним распоредом дежурстава судија повредила право судије тиме што му је ускратила право да поступа по предметима који се сматрају хитним (право на дежурство). Затим је, новим списком дежурстава Су бр. 12/20 од 04.03.2020. године, одређено да су дежурне судије између осталих и тужилац, са дежурством у периоду од 01.06.2020. године до 15.06.2020. године, 15.07.-31.07.2020. године и 01.10.-15.10.2020. године. Тужиоцу је признато право на накнаду материјалне штете која се састоји у мање исплаћеној плати коју није остварио због тога што није био дежуран у периоду од 16.12.2019. године до 31.12.2019. године.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је тужену обавезао да тужиоцу накнади нематеријалну штету због повреде права личности у смислу одредбе члана 200. став 1. Закона о облигационим односима и члана 232. Закона о парничном поступку, налазећи да је износ од 100.000,00 динара потребан да би се код тужиоца успоставила нарушена психичка равнотежа због ускраћивања права на дежурство у утуженом периоду.

Другостепени суд је, побијаним делом пресуде, преиначио првостепену пресуду и тужбени захтев тужиоца за накнаду нематеријалне штете одбио, применом одредбе члана 200. Закона о облигационим односима, налазећи да измена распореда дежурстава од 13.12.2019. године представља интерни акт који није доступан јавности и сам по себи није узрок чија се последица огледа у повреди права личности – права као судија, посебно код чињенице да не садржи ни стручну ни вредносну процену судије прекршајног суда па ни тужиоца, при чему је тужилац остварио право на накнаду материјалне штете на име изгубљеног дела плате.

По оцени Врховног суда, другостепени суд је правилно применио материјално право.

Новчана накнада нематеријалне штете прописана је одредбом члана 200. став 1. Закона о облигационим односима, тако што за претрпљене физичке болове, за претрпљене душевне болове због умањења животне активности, наружености, повреде угледа, части, слободе или права личности, смрти блиског лица, као и за страх, суд ће ако нађе да околности случаја нарочито јачина болова и страха и њихово трајање то оправдава, досудити правичну новчану накнаду, независно од накнаде материјалне штете, као и у њеном одсуству.

Лична права обезбеђују приватну личност човека, у смислу заштите његовог физичког интегритета, као што су, на пример, право на живот, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана и слично, или психички интегритет, као што су, на пример, слобода савести и вероисповести, слобода изражавања националне припадности, достојанство и слично. Ускраћивањем права на дежурство тужиоцу није повређено ниједно његово лично право, у смислу одредбе члана 200. став 1. Закона о облигационим односима, већ му је причињена материјална штета и по том основу, призната накнада. Због тога тужилац у ревизији неосновано указује на погрешну примену материјалног права.

Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка јер је донета правилном применом одредбе члана 153. став 1. и 154. Закона о парничном поступку, имајући у виду његов исход.

На основу одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић