
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 906/2016
01.03.2017. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Предрага Трифуновића, председника већа, Јелене Боровац и Звездане Лутовац, чланова већа, у радном спору тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Ласло Дубајић, адвокат у ..., против туженог „ББ“ из ..., чији је пуномоћник Миодраг Војновић, адвокат у ..., ради поништаја решења о отказу уговора о раду, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду број Гж1 3183/15 од 28.01.2016. године, у седници већа одржаној 01.03.2017. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду број Гж1 3183/15 од 28.01.2016. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду број Гж1 3183/15 од 28.01.2016. године, је одбијена жалба туженог и потврђена је пресуда Основног суда у Новом Саду број П1 2155/2014 од 15.10.2015. године којом је усвојен тужбени захтев тужиље и поништено је решење туженог број ...-.../.../.../.../... од 17.05.2013. године, којим је тужиљи отказан уговор о раду број ...-.../.../.../... од 11.01.2011. године са пратећим анексима запосленој на пословима ..., Одељења за административно техничка питања, ББ матица, Служба за административно-техничка питања и односе са запосленима, Сектор за односе са запосленима, Дирекција за ХР, функција за организациона питања, због престанка потребе за њеним радом услед организационих промена и обавезан је тужени да тужиљу врати на рад на послове који одговарају врсти и степену њене стручне спреме и да јој на име трошкова парничног поступка исплати износ од 67.500,00 динара са законском каматом од дана пресуђења до исплате, а све у року од 15 дана.
Против правноснажне пресуде апелационог суда, тужени је изјавио благовремену ревизију због битне повреде поступка и због погрешне примене материјалног права.
Одлучујући о ревизији туженог на основу члана 408. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11 и 55/2014), Врховни касациони суд је оценио да ревизија туженог није основана.
У поступку није учињена битна повреда парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, а на коју се у ревизијском поступку пази по службеној дужности. У ревизији ревидент наводи да се побијана пресуда не може испитати, чиме је учињена битна повреда поступка, што би одговарало битној повреди поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП, а због које битне повреде се ревизија не може изјавити (члан 407. став 1. ЗПП).
Према утврђеним чињеницама тужиља је била радник туженог по основу уговора о раду од 11.01.2011. године. Тужиља је почев од 01.08.2012. године обављала послове ... службе за превођење и то све до 27.02.2013. године када је анексом уговора број Х од 11.02.2013. године премештена на послове ... у Одељење за административно техничка питања ББ матица, Служба за административно техничка питања и односе са запосленима, Сектор за односе са запосленима, Дирекција за ХР, функција за организациона питања (АТП служба). Тужени је 20.03.2013. године донео одлуку о покретању поступка утврђивања вишка запослених услед организационих промена и предлог Програма решавања вишка запослених који је у законском року доставио Националној служби за запошљавање и репрезентативним синдикатима. Предложени репрезентативни синдикати су се изјаснили да у предложеном Предлогу програма недостају мере за ублажавање негативних ефеката организационих промена туженог, а Национална служба за запошљавање је 10.04.2013. године известила туженог о свом мишљењу и предлогу мера, те је неке од достављених мишљења тужени узео у обзир. Тужени је 26.03.2013. године донео одлуку о понуди запосленима за споразумни престанак радног односа у циљу веће ефикасности и унапређења пословања туженог. Тужени је донео 24.04.2013. године одлуку о доношењу Програма решавања вишка запослених услед организационих промена, а потом и Програм решавања вишка запослених. Програмом решавања вишка запослених је било укинуто радно место на коме је тужиља радила, односно послови ... Потом је донео измену и допуну Правилника о организацији и систематизацији послова 14.05.2013. године којим је предвиђено укидање радног места на коме је тужиља радила. Тужиљи је 24.05.2013. године престао радни однос на основу решења због престанка потребе за њеним радом, а услед организационих промена, које је тужиља примила 11.06.2013. године. Послови ... службе за превођење, а након премештања тужиље на послове ..., нису укинути. Утврђено је да је тужиља против туженог водила радни спор ради оцене законитости Анекса број Х уговора о раду од 11.02.2013. године којим је премештена на послове ... у АТП служби. Тај поступак је окончан правноснажном пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1375/14 којом је одбијена жалба туженог и потврђена првостепена пресуда којом је поништен Анекс број Х уговора о раду од 11.02.2013. године.
На основу овако утврђеног чињеничног стања правило су нижестепени судови усвојили тужбени захтев тужиље.
По оцени Врховног касационог суда релевантна чињеница за основаност тужбеног захтева тужиље је у томе што је Анекс уговора о раду Х од 11.02.2013. године правноснажном судском пресудом поништен. Последица тога је да је премештање тужиље са радног места послова ... службе за превођење на радно место ... (а које је убрзо укинуто), било незаконито. Према томе, разлог за оцену да ли је тужиља због организационих промена код туженог и укидања радног места постала вишак се не процењује према радном месту на које је незаконитим анексом била распоређена него према радном месту које је пре незаконитог распоређивања обављала, а који нису укинути. Зато нису испуњени услови за отказ уговора о раду по члану 179. став 1. тачка 9. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр.24/2005, 61/2005).
Указивање ревидента да нису ваљано утврђене чињенице у вези постојања радног места које је тужиља раније обављала – ... у служби за превођење, и да је првостепени суд погрешио што је мимоишао извођење доказа саслушањем два сведока на те околности је без значаја и ревизијски суд га не може разматрати јер се ревизија не може изјавити због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања (члан 407. став 2. ЗПП).
На основу свега изложеног, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци на основу члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.
Председник већа - судија
Предраг Трифуновић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић

.jpg)
