Утврђено је да је ББ у спорном периоду код туженог радио као ... продаје, да је био непосредно претпостављен тужиљи и да је дана 23.3.2012. године приликом обиласка и контроле објекта тужиље утврдио да постоји једна паклица „...“ мањка, да је тужиља код себе имала новац који је наплатила за те цигарете у износу од 150,00 динара и да му је тужиља одговорила да је цигарете продала у тренутку када јој није радио бар код читач и да једино за ове цигарете није нашла шифру, као и да га је о квару обавестила претходног дана у јутарњим часовима. Организатор продаје је квар пријавио свом супервизору, а радник фирме је око 12.00 часова истог дана отклонио квар, а тужиљи је тада рекао да ради преко ПОСТ терминала и да мора да издаје рачуне купцима или да изда парагон блок. Такође, тужиља у његовом присуству купцу који је тражио „...“ није понудила замену на адекватан начин. Тужиља је 20.3.2012. године дошла на посао у 05,30 часова и приликом прве продаје увидела да јој не ради бар код читач и до поправке читача радила је тако што је ручно уносила шифре за сваки појединачни артикал, а када није знала шифру, позвала би колегу да јој исту каже, што је брже него да кроз компјутер тражи сваку појединачну шифру. Нивелацију цена за чипс није извршила јер је тог дана имала проблема са бар код читачем који није радио и заборавила је да промени цене на чипсу у излогу, што је уочено од стране супервизора и због тога је писала изјаву. Дана 18.3.2012. године око 08,00 часова нестало јој је ситног новца, када је дошла једна муштерија којој није имала да уситни 1.000,00 динара, због чега се муштерија разбеснела и ударила новинама у стакло и разбила га.

Полазећи од овако утврђепог чињеничног стања, првостепени суд је одбио тужбени захтев тужиље закључивши да је тужиља проузроковала доношење одлуке о престанку радног односа и да је тужени правилно утврдио њену одговорност. Првостепени суд је нашао да постоји отказни разлог, будући да је приликом обиласка малопродајног објекта утврђено да недостаје једна паклица „...“, да је тужиља продала наведене цигаре без издавања рачуна и евидентирања на ПОСТ терминалу, а што је била дужна да учини јер је и без бар код читача било могуће роби евидентирати и издати рачун. Такође, тужиља није извршила нивелацију цена за чипс, иако је анексом уговора о раду прихватила да сваки изложени артикал марикара и да води рачуна о тачности цене. У вези повреде радне обавезе да је дана 18.3.2012. године тужиља дошла у сукоб са потрошачем који је гађао новинама због тога што није имала да му врати ситан новац, првостепени суд налази да тужени није доказао да је прекршена одредба према којој је као продавац тужиља обавезна да буде љубазна и услужна према купцима, имајући у виду да је тужиља телефонским путем обавестила ББ, да је разбијено стакло од шубера. Суд ни понашање тужиље да потрошачу који је тражио „....“ није понудила замену на адекватан пачин, не сматра повредом радне обавезе јер би понашајући се на тај начин вршила насртљиву пословну праксу за коју не може бити одговорна. Како је приликом отказа утовора о раду запосленом, довољно постојање и само једне повреде која је предвиђена као отказни разлог да би одлука послодавца била законита, независно од постојања осталих повреда које су запосленом стављене на терет, оспорено решење о отказу је законито јер је тужиља својом кривицом учинила назначене повреде утврђене анексом уговора о раду. Ценећи сразмеру учињене све повреде и изречене санкције, првостепени суд је нашао да нису постојале олакшавајуће околности на страни тужиље.

Другостепени суд је прихватио чињенично стање утврђено првостепеном пресудом и закључио да првостепени суд доносећи пресуду правилно применио материјално право те је оценио да жалба тужиље није основана и из којих разлога.

По оцени Врховног касационог суда, не може се прихватити закључак нижестепених судова да је тужиљи применом наведених одредаба законито отказан уговор о раду, јер је због погрешне примене материјалног права чињенично стање остало непотпуно утврђено.

Одредбом члана 179. став 1. тачка 2. Закона о раду („Службени гласник РС“,24/05, 61/05, 54/09) важећег у време доношења оспореног решења о отказу уговора о раду, прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдани разлог који се односи на радну способност запосленог, његово понашање и потребе послодавца и то ако запослени својом кривицом учини повреду радне обавезе утврђене општим актом или уговором о раду.

Да би се применио овај отказни разлог потребно је да повреда радне обавезе буде утврђена општим актом, колективним уговором, правилником о раду или уговором о раду и да постоји кривица запосленог за учињену повреду.

У конкретном случају, тужиљи је отказан уговор о раду због због повреде радне обавезе из тачке 2 став 1 подтачка 17, 28, 29 и 31 и из тачке 9 став 1 подтачка 6, а у вези са тачком 2 став 1 анекса уговора о раду од 08.11.2011. године, а на које одредбе се тужени позвао у отказном решењу и поједине садржински навео. Међутим, нижестепени судови у поступку за оцену законитости решења о отказу уговора о раду нису утврдили садржину анекса уговора о раду од 08.11.2011. године, односно нису поуздано утврдили шта је наведеним одредбама анекса предвиђено као повреда радне обавезе због које се запосленом може отказати уговор о раду.

Такође, у смислу цитиране одредбе Закона о раду, повреда радне обавезе санкционисана је отказом уговора о раду ако ју је запослени учинио својом кривицом, што значи да је постојање кривице запосленог услов за давање отказа уговора о раду, с тим што за отказ уговора о раду није довољан сваки степен кривице, већ је потребно да је запослени извршио повреду радне обавезе намерно или из крајње непажње. Стварна заблуда искључује кривицу и постоји кад запослени учини повреду радне обавезе у погрешном уверењу да постоје околности према којима би, ако би те околности стварно постојале, предузета радња била допуштена. У конкретном случају, из исказа тужиље произлази да је пакла цигарета за коју је утврђено да је мањак продата и наплаћена, да је за шифру за наведену паклицу тужиља питала колеге продавце, али да се укуцана шифра односила на другу врсту цигарета, те нижестепени судови нису на поуздан начин утврдили чињеницу да ли је у конкретном случају дошло до грешке у куцању шифре због чега се приказао мањак једне пакле цигарета „...“, а вишак пакле цигарета друге врсте и да ли је тужиља поступила у складу са устаљеном праксом код тужене када је за шифру производа питала колеге, а имајући у виду и исказе сведока ГГ и ДД, који су навели да у ситуацији када не могу да пронађу шифре јер бар код читач не ради, позову колеге из другог продајног објекта да им прочитају шифру, јер је то бржи начин него да шифру тражи на ПОСТ терминалу. Дакле, као одлучна чињеница да је тужиља учинила повреду радне обавезе од значаја је психички однос тужиље према повреди радне обавезе и њеним последицама, те је потребно утврдити да ли, код свих околности које су довеле до повреде радне обавезе које су стављене на терет, у поступању тужиље постоје разлози за искључење кривице.

Како због погрешне примене материјалног права, чињенично стање у погледу наведених околности, које су од значаја за правилну одлуку о тужбеном захтеву, није потпуно утврђено, Врховни касациони суд је укинуо обе нижестепене пресуде и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

У поновном поступку, првостепени суд ће имати у виду примедбе изложене у овом решењу и тачно утврдити шта је садржина одредби анекса уговора о раду на које се тужени позвао у свом решењу, односно шта је наведеним анексом утврђено као повреда радних обавеза због којих је тужиљи отказан уговор о раду, те ће поново ценити да ли се у радњама тужиље стичу обележја повреда радних обавеза утврђених наведеним анексом и испитати да ли је тужиља погрешно сматрала да је предузимање радњи због којих јој је отказан уговор о раду било допуштено, при чему ће имати у виду да је, у смислу члана 9. Конвенције МОР-а 158 о престанку радног односа на иницијативу послодавца, терет доказивања да постоји ваљан разлог за престанак радног односа на послодавцу, након чега ће донети правилну и закониту одлуку.

Укинута је и одлука о трошковима парничног поступка, с обзиром да иста зависи од коначног исхода парнице.

Из наведених разлога, применом члана 416.став 2. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић