Рев2 915/2019 регрес и топли оброк

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 915/2019
23.05.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Љубице Милутиновић, председника већа, Весне Субић, Биљане Драгојевић, Јелице Бојанић Керкез и Слађане Накић Момировић, чланова већа, у парници тужилаца АА из ..., ББ из ..., ВВ из ..., ГГ из ... и ДД из ..., које заступа пуномоћник Драган Воларевић, адвокат у ..., против туженог ЂЂ, чији је пуномоћник Владислав Костић, адвокат у ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2747/18 од 05.11.2018. године, у седници већа одржаној 23.05.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2747/18 од 05.11.2018. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2747/18 од 05.11.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Саду П1 2507/17 од 29.08.2018. године, ставом првим изреке, одбијен је приговор стварне ненадлежности суда; ставом другим изреке усвојен је примарни тужбени захтев; ставом трећим изреке обавезан је тужени да за период од 01.09.2015. до 30.11.2017. године на име трошкова за исхрану у току рада исплати тужиоцу АА износ од 115.164,87 динара са законском затезном каматом од 04.05.2018. године до исплате и износ од 18.964,05 динара на име обрачунате законске затезне камате, тужиоцу ББ износ од 128.419,16 динара са законском затезном каматом од 04.05.2018. године до исплате и износ од 22.337,34 динара на име обрачунате законске затезне камате, тужиљи ВВ износ од 122.536,05 динара са законском затезном каматом од 04.05.2018. године до исплате и износ од 21.169,96 динара на име обрачунате законске затезне камате, тужиоцу ГГ износ од 127.813,14 динара са законском затезном каматом од 04.05.2018. године до исплате и износ од 22.047,42 динара на име обрачунате законске затезне камате и тужиљи ДД износ од 124.282,72 динара са законском затезном каматом од 04.05.2018. године до исплате и износ од 21.453,96 динара на име обрачунате законске затезне камате, све у року од 8 дана; ставом четири изреке обавезан је тужени да за исти период на име регреса за коришћење годишњег одмора исплати сваком од тужилаца износ од по 47.981,97 динара са законском затезном каматом од 04.05.2018. године до исплате и износ од по 8.286,16 динара на име обрачунате законске затезне камате, у року од 8 дана; ставом петим изреке обавезан је тужени да тужиоцима накнади трошкове поступка у износу од 243.462,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2747/18 од 05.11.2018. године одбијена је жалба туженог и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, применом члана 404. ЗПП, ради уједначавања судске праксе.

Применом члана 404. става 1. ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11...87/18) посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Правноснажном пресудом одлучено је о исплати на име припадајуће, а неисплаћене накнаде трошкова за исхрану и регреса за коришћење годишњег одмора. О овом праву тужилаца и о висини тражених накнада, судови су одлучили уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом. Ревизијом се неосновано указује на другачије одлуке апелационих судова. Постојање другачије одлуке не указује нужно и на другачији правни став. Правилна примена права у споровима са захтевом као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања, због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Сходно изнетом, Врховни касациони суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог, као изузетно дозвољеној, применом члана 404. става 1. ЗПП, на основу чега је и одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. става 2. тачке 5) ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Наиме, одредбом члана 403. ставом 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000,00 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради исплате разлике поднета је 11.12.2017. године. Тужба је преиначена 17.05.2018. године. Побијана другостепена пресуда донета је 05.11.2018. године. Вредност највишег тужбеног захтева који се побија ревизијом износи 176.401,13 динара (1 евро=118,1503 динара), што је на дан преиначења тужбе противвредност износа од 1.493,02 евра.

У овом имовинскоправном спору тужбени захтеви се односе на новчано потраживање, при чему тужиоци нису јединствени супарничари у смислу члана 210. ЗПП, те се вредност појединачних тужбених захтева на основу аналогне примене члана 30. става 2. ЗПП не сабира. Како највиша вредност предмета спора који се побија ревизијом не прелази динарску противвредност 40.000,00 евра према средњем курсу Народне банке Србије на дан преиначења тужбе, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија недозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, у вези члана 410. става 2. тачке 5) ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Љубица Милутиновић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић