Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 921/2025
28.03.2025. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Радославе Мађаров и Јасмине Симовић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Марко Ненадић, адвокат из ..., против тужене Јавне медијске установе „Радио телевизија Србије“ Београд, ради утврђења и накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3506/24 од 05.12.2024. године, у седници одржаној 28.03.2025. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3506/24 од 05.12.2024. године, у ставу првом изреке.

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3506/24 од 05.12.2024. године, у ставовима другом, трећем и четвртом изреке.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 3506/24 од 05.12.2024. године, ставом првим изреке, преиначена је пресуда Првог основног суда у Београду П1 567/24 од 09.05.2024. године, у ставу првом изреке тако што је одбијен тужбени захтев да се утврди да је ништава и да не производи правно дејство одредба члана 3. став 1. уговора о раду број ... од 23.05.2018. године, закљученог између тужиоца, као запосленог и туженог, као послодавца, због повреде права на једнаку зараду за рад исте вредности, што је тужени дужан да призна и трпи. Ставом другим изреке, преиначена је наведена првостепена пресуда у ставу другом изреке, тако што је одбијен тужбени захтев да се тужени обавеже да тужиоцу на име накнаде штете због мање исплаћене зараде за период од 01.06.2018. до 31.03.2021. године исплати 524.889,62 динара, у појединачно наведеним месечним износима са законском затезном каматом од доспелости до исплате. Ставом трећим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу трећем изреке, тако што је одбијен тужбени захтев да се тужени обавеже да у корист тужиоца уплати доприносе за обавезно пензијско и инавалидско осигурање код Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, доприносе за здравствено осигурање код Републичког фонда за здравствено осигурање и доприносе за осигурање за случај незапослености код Националне службе за запошљавање за период од 01.06.2018. до 31.03.2021. године, на основицу разлике зараде из става другог првостепене пресуде према важећој Тарифи на дан уплате у фонд. Ставом четвртим изреке, преиначена је одлука о парничним трошковима садржана у ставу четвртом изреке првостепене пресуде, тако што је одбијен као неоснован захтев тужиоца за накнаду трошкова од 166.612,00 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате. Ставом петим изреке, одбијен је као неоснован захтев туженог за накнаду трошкова првостепеног и другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је, на основу одредбе члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП, благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Врховни суд је испитао побијану пресуду у смислу одредби чланова 441., 403., 410. став 2. тачка 5. и 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23) и утврдио да је ревизија недозвољена у делу којим је одлучено о захтеву за утврђење ништавости одредбе уговора о раду којом је предвиђен начин обрачуна зараде, а да је у преосталом делу неоснована.

У парницама из радних односа, ревизија је по члану 441. ЗПП увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Осим наведених спорова, у парницама из радног односа ревизија је дозвољена у имовинскоправним споровима по општем режиму из члана 403. ЗПП.

У осталим споровима из радног односа ревизија није дозвољена, па како је ставом првим изреке одлучено о захтеву за утврђење ништавости уговорне одредбе којом је предвиђен обрачун висине зараде тужиоца, одлука у ставу првом изреке донета је на основу члана 413. ЗПП.

Врховни суд је испитао побијану пресуду у преосталом делу у смислу одредби чланова 403. став 2. тачка 2. и 408. Закона о парничном поступку и утврдио да је ревизија неоснована.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности.

Основаност тужбеног захтева за накнаду штете, с обзиром на чињеничне наводе тужбе и утврђено чињенично стање условљена је основаношћу захтева за утврђење ништавости уговорне одредбе којом је регулисан начин обрачуна висине зараде. Пошто је правноснажно одбијен тужбени захтев за утврђење ништавости ове уговорне одредбе, следи да је тужиоцу у складу са одредбама чланова 104. и 105. Закона о раду исплаћена припадајућа зарада, па је тужбени захтев за накнаду штете у смислу одредби чланова 164. Закона о раду и 154. Закона о облигационим односима неоснован.

Тужилац није успео у парници, па је правилно на основу одредби чланова 165. став 1. и 163. ставови 1. и 2. ЗПП одлучено о трошковима целог поступка.

Из наведених разлога, на основу одредбе члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.