- да тужиоцу на име накнаде штете у висини разлике у додатку зараде у складу са Закључком Владе Републике Србије 05 бр 120-335/2007-14 од 25.12.2008. године, исплати за период од 01.04.2017. године до 31.12.2019. године, новчани износ од 21.784,66 динара и то: за месец мај 2017. године новчани износ од 756,62 динара, за месец јун 2017. године новчани износ од 236,62 динара, за месец август 2017. године новчани износ од 756,62 динара, за месец октобар 2017. године новчани износ од 236,62 динара, за месец новембар 2017. године новчани износ од 236,62 динара, за месец јануар 2018. године новчани износ од 1.952,62 динара, за месец фебруар 2018. године новчани износ од 236,62 динара, за месец март 2018. године новчани износ од 1.380,62 динара, за месец април 2018. године новчани износ од 808,62 динара, за месец мај 2018. године новчани износ од 1.952,62 динара, за месец јун 2018. године новчани износ од 808,62 динара, за месец јул 2018. године новчани износ од 1.380,60 динара, за месец август 2018. године новчани износ од 1.952,62 динара, за месец септембар 2018. године новчани износ од 236,62 динара, за месец октобар 2018. године новчани износ од 1.952,62 динара, за месец новембар 2018. године новчани износ од 1.380,62 динара, за месец децембар 2018. године новчани износ од 808,62 динара, за месец јануар 2019. године новчани износ од 2.959,27 динара, за месец март 2019. године новчани износ од 60,28 динара, за месец април 2019. године новчани износ од 267,34 динара, за месец мај 2019. године новчани износ од 474,41 динара, за месец јул 2019. године новчани износ од 474,41 динара, за месец октобар 2019. године новчани износ од 474,41 динара, све напред наведено са законском затезном каматом почев од последњег дана у месецу за претходни месец до коначне исплате.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужена да тужиљи на име трошкова поступка исплати износ од 122.022,27 динара, у року од осам дана од дана пријема пресуде, са законском затезном каматом на овај износ почев од извршности пресуде до исплате.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 3815/2022 од 23.11.2022. године, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена пресуда Основног суда у Лесковцу П1 246/2020 од 13.05.2022. године у другом, трећем и петом ставу изреке, којима је одбијен тужбени захтев садржине као у изреци ове пресуде, те тужиља обавезана да туженој надокнади парничне трошкове у износу од 22.182,00 динара, у року од 8 дана. Одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка, као неоснован.

Против правноснажне пресуде у другом степену, тужиља је изјавила благовремену ревизију предвиђену чланом 404. ЗПП, због погрешне примене материјалног права.

По оцени Врховног суда, посебна ревизија тужиље у овом спору дозвољена је ради уједначавања судске праксе, због чега је одлучено као у првом ставу изреке.

Одлучујући о изјављеној ревизији у складу са чланом 408. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да је ревизија основана.

Према чињеничном утврђењу првостепеног суда, тужиља је у радном односу код тужене на пословима и радним задацима ... Зарада тужиље за спорни временски период од 01.04.2017. године до 31.12.2019. године по основу радног ангажовања запослених на Косову и Метохији увећава се за 50%, по основу Закључка Владе РС 05 бр. 120-335/2007-14 од 25.12.2008. године. Зарада коју је тужиља примила у спорном временском периоду са додатком по наведеном Закључку већа је од минималне зараде за укупан износ од 357.526,77 динара. Међутим, постоји разлика између минималне и примљене зараде, односно припадајућег тзв. „косовског додатка“ и примљеног по овом основу, у висини износа и са роком доспећа како је то тужиља определила постављеним тужбеним захтевом.

Нижестепени судови одлуку о неоснованости постављеног тужбеног захтева заснивају на становишту да је тужиљи на име зараде са увећањем од 50% по основу додатка исплаћено више од минималне зараде, те да јој по одредбама чланова 104. став 1, 111. и 112. Закона о раду, чланова 5. и 6. Закона о платама државних службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и локалне самоуправе („Службени гласник РС“ бр. 113/2017 ... 86/2019), те чланова 27. и 29. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“ бр. 21/16 ... 95/18), не може припадати тражена разлика.

Врховни суд не прихвата овакво становиште, јер налази да је засновано на погрешној примени материјалног права.

Зарада запосленог се према члану 105. ставови 1. и 2. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/2005 ... 75/14) састоји од зараде за обављени рад и време проведено на раду, зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и слично) и других примања по основу радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду и садржи порезе и доприносе који се плаћају из зараде. Сходно члану 111. ставови 1. и 2. истог закона, запослени има право на минималну зараду за стандардни учинак и пуно радно време, односно радно време које се изједначава са пуним радним временом. Тужиљи, у складу са Закључком Владе Републике Србије 05 бр. 120-335/2007-14 од 25.12.2008. године припада и право на увећање зараде у висини од 50% месечно.

Циљ исплате минималне зараде је обезбеђење заштите запосленог у смислу задовољења основних егзистенционалних потреба. У конкретном случају, према налазу вештака тужиљи је обрачуната плата у мањем износу од минималне зараде и на тај износ вршено је увећање од 50% месечно, а такав обрачун зараде није правилан, с обзиром да тужиља пре свега има право на исплату минималне зараде, а потом и право на увећање од 50% обрачунато на тај износ. Другачијим правним тумачењем исплата тзв. „косовског додатка“ би изгубила своју намену и сврху. Следом наведеног, како је исплаћена укупна зарада тужиљи у спорном периоду мања од износа који се добија обрачуном и применом минималне зараде уз њено увећање за 50% месечно, тужиља има право на утужену разлику зараде.

Из изнетих разлога, одлучено је као у другом ставу изреке, применом члана 416. став 1. ЗПП.

На основу одредби чланова 165. став 2, 153. став 1, 154. и 163. ставови 1. – 4. ЗПП, одлучено је о трошковима поступка у трећем ставу изреке. Тужиља се основано изложила трошковима у висини од 122.022,27 динара. Овај износ чине награда за састав тужбе и поднесака од 21.04.2022. године у износу од по 9.000,00 динара, за заступање на рочиштима од 03.03.2022 и 13.05.2022. године у износу од по 10.500,00 динара, трошкови вештачења у износу од 8.000,00 динара, награда за састав жалбе и ревизије у износу од по 18.000,00 динара, те судске таксе на тужбу у износу од 1.900,00 динара, првостепену пресуду, жалбу и другостепену пресуду у износу од по 4.640,28 динара, ревизију у износу од 9.280,57 динара и пресуду овог суда у износу од 13.920,85 динара. Висина трошкова одређена је применом важеће Адвокатске и Таксене тарифе.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић