- да тужиоцу на име накнаде штете у висини разлике између припадајућег и исплаћеног додатка на зараду према Закључку Владе Републике Србије 05 бр 120- 335/2007-14 од 25.12.2008. године, исплати за период од 01.04.2017. године до 31.12.2019. године, укупан новчани износ од 21.310,19 динара и то: за месец мај 2017. године износ од 756,62 динара, за месец јун 2017. године износ од 236,62 динара, за месец август 2017. године износ од 756,62 динара, за месец октобар 2017. године износ од 236,62 динара, за месец новембар 2017. године износ од 236,62 динара, за месец јануар 2018. године износ од 1.952,62 динара, за месец фебруар 2018. године износ од 236,62 динара, за месец март 2018. године износ од 1.380,62 динара, за месец април 2018. године износ од 808,62 динара, за месец мај 2018. године износ од 1.952,62 динара, за месец јун 2018. године износ од 808,62 динара, за месец јул 2018. године износ од 1.380,62 динара, за месец август 2018. године износ од 1.952,62 динара, за месец септембар 2018. године износ од 236,62 динара, за месец октобар 2018. године износ од 1.952,62 динара, за месец новембар 2018. године износ од 1.380,62 динара, за месец децембар 2018. године износ од 808,62 динара, за месец јануар 2019. године новчани износ од 2.959,27 динара, за месец март 2019. године износ од 60,28 динара, за месец април 2019. године износ од 267,34 динара, за месец мај 2019. године износ од 474,41 динара, за месец јул 2019. године износ од 474,41 динара, све напред наведено са законском затезном каматом почев од последњег дана у месецу за претходни месец па до коначне исплате, у року од 8 дана од дана пријема пресуде.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужена да тужиоцу на име трошкова поступка исплати износ од 132.855,34 динара, у року од осам дана од дана пријема пресуде, са законском затезном каматом на овај износ почев од извршности пресуде до исплате.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 4436/2022 од 09.11.2022. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Лесковцу П1 297/2020 од 15.06.2022. године у ставовима другом, трећем и петом изреке, којима је одбијен тужбени захтев садржине као у изреци ове пресуде, те тужилац обавезан да туженој надокнади парничне трошкове у износу од 21.950,00 динара.

Против правноснажне пресуде у другом степену, тужилац је изјавио благовремену ревизију предвиђену чланом 404. ЗПП, због погрешне примене материјалног права.

По оцени Врховног суда, посебна ревизија тужиоца у овом спору дозвољена је ради уједначавања судске праксе, због чега је одлучено као у првом ставу изреке.

Одлучујући о изјављеној ревизији у складу са чланом 408. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да је ревизија основана.

Према чињеничном утврђењу првостепеног суда, тужилац је у радном односу код тужене на пословима и радним задацима ... . Зарада тужиоца за спорни временски период од 01.04.2017. године до 31.12.2019. године по основу радног ангажовања запослених на Косову и Метохији увећава се за 50%, по основу Закључка Владе РС 05 бр. 120-335/2007-14 од 25.12.2008. године. Зарада коју је тужилац примао у спорном временском периоду са додатком по наведеном Закључку већа је од минималне зараде за укупан износ од 371.158,19 динара. Међутим, постоји разлика између минималне и примљене зараде, односно припадајућег тзв. „косовског додатка“ и примљеног по овом основу, у висини износа и са роком доспећа како је то тужилац определио постављеним тужбеним захтевом.

Нижестепени судови одлуку о неоснованости постављеног тужбеног захтева заснивају на становишту да је тужилац на име зараде са увећањем од 50% по основу додатка исплаћено више од минималне зараде, те да му по одредбама чланова 104. став 1, 111. и 112. Закона о раду, чланова 5. и 6. Закона о платама државних службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и локалне самоуправе („Службени гласник РС“ бр. 113/2017 ... 86/2019), те чланова 27. и 29. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“ бр. 21/16 ... 95/18), не може припадати тражена разлика.

Врховни суд не прихвата овакво становиште, јер налази да је засновано на погрешној примени материјалног права.

Зарада запосленог се према члану 105. ставови 1. и 2. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/2005 ... 75/14) састоји од зараде за обављени рад и време проведено на раду, зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и слично) и других примања по основу радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду и садржи порезе и доприносе који се плаћају из зараде. Сходно члану 111. ставови 1. и 2. истог закона, запослени има право на минималну зараду за стандардни учинак и пуно радно време, односно радно време које се изједначава са пуним радним временом. Тужиоцу, у складу са Закључком Владе Републике Србије 05 бр. 120-335/2007-14 од 25.12.2008. године припада и право на увећање зараде у висини од 50% месечно.

Циљ исплате минималне зараде је обезбеђење заштите запосленог у смислу задовољења основних егзистенционалних потреба. У конкретном случају, према налазу вештака тужиљи је обрачуната плата у мањем износу од минималне зараде и на тај износ вршено је увећање од 50% месечно, а такав обрачун зараде није правилан, с обзиром да тужиља пре свега има право на исплату минималне зараде, а потом и право на увећање од 50% обрачунато на тај износ. Другачијим правним тумачењем исплата тзв. „косовског додатка“ би изгубила своју намену и сврху. Следом наведеног, како је исплаћена укупна зарада тужиоцу у спорном периоду мања од износа који се добија обрачуном и применом минималне зараде уз њено увећање за 50% месечно, тужилац има право на утужену разлику зараде.

Из изнетих разлога, одлучено је као у другом ставу изреке, применом члана 416. став 1. ЗПП.

На основу одредби чланова 165. став 2, 153. став 1, 154. и 163. ставови 1. – 4. ЗПП, одлучено је о трошковима поступка у трећем ставу изреке. Тужилац се основано изложио трошковима у висини од 132.855,34 динара. Овај износ чине награда за састав тужбе и поднесака од 10.06.2022. године у износу од по 9.000,00 динара, за заступање на рочиштима одржаним дана 01.04.2022. године и 15.06.2022. године у износу од по 10.500,00 динара, трошкови вештачења у износу од 8.000,00 динара, награда за састав жалбе и ревизије у износу од по 18.000,00 динара, те судске таксе на тужбу, првостепену пресуду, жалбу и другостепену пресуду у износу од по 4.532,30 динара, ревизију у износу од 9.064,61 динара и одлуку по ревизији у износу од 13.596,92 динара. Висина трошкова одређена је применом важеће Адвокатске и Таксене тарифе.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић