Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р 121/2025
24.04.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирјане Андријашевић, председника већа, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у правној ствари тужиље АА из ..., ..., против туженог Електродистрибуција Србије ДОО Београд, ради заштите права својине, одлучујући о захтеву Основног суда у Зајечару за одређивање другог стварно надлежног суда, у седници одржаној 24.04.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ захтев Основног суда у Зајечару за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овом предмету.

О б р а з л о ж е њ е

Тужиља је Основном суду у Зајечару поднела тужбу против тужене ради заштите права својине.

Захтевом од 08.04.2025. године, Основни суд у Зајечару је предложио да Врховни суд одреди други стварно надлежан суд за поступање у овом предмету. Као разлог за делегацију другом суду навео је да се тужиљино пребивалиште налази у ..., Општина Жагубица, као и да се предметна непокретност налази у КО ..., Општина Жагубица, па ће се поступак очигледно лакше спровести пред стварно и месно надлежним судом за поступање у овом предмету, према пребивалишту тужиље што сматра оправданим разлозима да се одреди други суд за поступање у овом предмету.

Одлучујући о захтеву суда за делегацију, на основу члана члана 62. став 7. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“ бр. 72/11... 18/20 и 10/23 - други закон), Врховни суд је нашао да захтев није основан.

Одредбом члана 62. став 1. ЗПП прописано је да надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. Према ставу 7. истог члана, о захтеву надлежног суда првог степена из става 1. овог члана одлучује веће највишег суда одређене врсте.