Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Бранислава Босиљковића и Бранке Дражић, чланова већа, у парници тужиље АА, чији је пуномоћник Никола Николић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије - Други основни суд у Београду, коју заступа Републичко јавно правобранилаштво, са седиштем у Београду, одлучујући о захтеву за одређивање другог стварно надлежног суда, у седници већа одржаној дана 24.09.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДРЕЂУЈЕ СЕ Први основни суд у Београду за поступање у предмету Другог основног суда у Београду Прр 72/2020.

О б р а з л о ж е њ е

Други основни суд у Београду је уз допис од 23.07.2020. године, Врховном касационом суду доставио предмет Прр 72/2020, уз захтев за делегацију надлежности. У захтеву је наведено да постоје оправдани разлози за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у означеном предмету, у смислу члана 62. став 1. Закона о парничном поступку, односно члана 32. Устава Републике Србије и члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, јер тужиља поднетом тужбом тражи накнаду неимовинске штете због повреде права на суђење у разумном року, због незаконитог поступања односно неоправилног поступања Другог основног суда у Београду у предмету И 503/17.

Одлучујући о захтеву за одређивање другог стварно надлежног суда, на основу члана 62. став 7. у вези става 1. Закона о парничном псотупку („Службени гласник РС“ бр.72/11, 49/13-УС ,74/13-УС, 55/14 и 87/18), Врховни касациони суд је нашао да је захтев основан.

Чланом 62. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. Према ставу 7. истог члана, о захтеву надлежног суда првог степена из става 1. овог члана одлучује веће највишег суда одређене врсте.

По оцени Врховног касационог суда, имајући у виду цитирану законску одредбу као и наводе из захтева за делегацију надлежности, Врховни касациони суд је у конкретном случају утврдио да је захтев за делегацију основан, јер разлози изнети у захтеву представљају оправдане разлоге за делегацију другом суду. У конкретном случају, тужиља тужбом потражује накнаду штете због повреде права на суђење у разумном року, при чему је као тужена означена Република Србија – Други основни суд у Београду, односно управо суд који је према наводима тужбе, својим поступањем проузроковао штету, због чега је захтев за одређивање другог стварно надлежног суда оправдан.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 62. ЗПП одлучио као у изреци решења.

Председник већа - судија

Бранислава Апостоловић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић