Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 159/2020
16.09.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., улица ... бр. .., против тужене „Банка поштанска штедионица”, АД Београд, ради накнаде штете, одлучујући о захтеву Основног суда у Лозници за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овом предмету, у седници одржаној 16.09.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ захтев Основног суда у Лозници за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у предмету П 193/2020.

О б р а з л о ж е њ е

Тужиља је 16.12.2019. године поднела Основном суду у Лозници тужбу против тужене, ради накнаде штете. Поднеском од 04.02.2020. године тужиља је обавестила суд да је променила пребивалиште тако што је уместо ранијег пребивалишта у Малом Зворнику сада у Београду, те да јој се писмена достављају на адресу у Београду.

Основни суд у Лозници је Врховном касационом суду актом П 193/2020 од 31.08.2020. године поднео захтев да у овом предмету поступа други стварно надлежан суд зато што је тужиља променила пребивалиште из Малог Зворника у Београд и да је седиште тужене у Београду, те сматра да ће се поступак у овој правној ствари економичније спровести пред Првим основним судом у Београду.

Одлучујући о захтеву за одређивање другог стварно надлежног суда на основу члана 62. Закона о парничном поступку – ЗПП („Сл. гласник РС“, бр.72/11...87/18), Врховни касациони суд је нашао да захтев није основан.

Чланом 62. став 1. ЗПП, прописано је да надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози.