Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 162/2020
18.09.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бисерке Живановић, председника већа, Споменке Зарић и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Миле Секулић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство правде, Основни суд у Ивањици, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Краљеву, ради новчаног обештећења, одлучујући о захтеву Основног суда у Ивањици за одређивање другог стварно надлежног суда, у седници одржаној 18.09.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДРЕЂУЈЕ СЕ Основни суд у Чачку за поступање у овом предмету.

О б р а з л о ж е њ е

Тужилац АА је 21.08.2020. године поднео тужбу Основном суду у Ивањици, ради новчаног обештећења, против тужене Републике Србије, Министарство правде, Основни суд у Ивањици.

Основни суд у Ивањици је доставио Врховном касационом суду захтев за делегацију надлежности, наводећи да тужилац тужбом поднетом Основном суду у Ивањици тврди да је решењем тог суда утврђена повреда права на суђење у разумном року у поступку који се води пред наведеним судом - Основним судом у Ивањици у предмету И 586/13.

Одлучујући о захтеву за одређивање другог стварно надлежног суда, на основу члана 62. став 7., у вези става 1. Закона о парничном поступку – ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11, 55/14, 87/18), Врховни касациони суд је нашао да је захтев основан.

Чланом 62. став 1. ЗПП, прописано је да надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће се тако лакше спровести поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. Према ставу 7. истог члана, о захтеву надлежног суда првог степена из става 1. овог члана одлучује веће највишег суда одређене врсте.

По оцени Врховног касационог суда, имајући у виду цитирану законску одредбу, као и наводе из захтева за делегацију надлежности, Врховни касациони суд је у конкретном случају утврдио да је захтев за делегацију основан јер разлози изнети у захтеву представљају оправдане разлоге за делегацију другом суду (тужилац тужбом тврди да му је повређено право на суђење у разумном року у поступку пред судом коме је поднета тужба), због чега је целисходно да се одреди други стварно надлежан суд.