Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р 340/2025
23.10.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Зорице Булајић и Ирене Вуковић, чланова већа, у парници тужиоца АА пр, Агенција за ... „...“, Београд, ..., чији је пуномоћник Ненад Живковић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Први основни суд у Београду, коју заступа Државно правобранилаштво. Одељење у Београду, ради дуга, одлучујући о захтеву Првог основног суда у Београду за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овој правној ствари, у седници одржаној 23.10.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДРЕЂУЈЕ СЕ Трећи основни суд у Београду за одлучивање у овој правној ствари.

О б р а з л о ж е њ е

Тужилац је поднео тужбу 23.10.2024. године Првом основном суду у Београду ради дуга за извршено вештачење у предмету Првог основног суда у Београду К 1280/18, уз захтев за трошкове парничног поступка.

Први основни суд у Београду је Врховном суду поднео захтев П 10465/24 дана 26.09.2025. године за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овој правној ствари. У захтеву је навео да je том суду поднета тужба против тужене Републике Србије, Првог основног суда у Београду ради исплате дуга (награде за извршено вештачење у предмету Првог основног суда у Београду К 1280/18), те да је тужилац поднеском од 23.09.2024. године обавестио суд да повлачи тужбу јер је тужена добровољно испунила обавезу уз предлог да суд донесе решење о повлачењу тужбе и обавеже тужену да тужиоцу накнади трошкове поступка. Из наведених разлога, Први основни суд у Београду сматра да су се стекли услови из члана 62. ЗПП.

Одлучујући о захтеву суда за одређивање другог стварно надлежног суда, на основу члана 62. став 7. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 и 10/23 – други закон), Врховни суд је нашао да je захтев основан.

Према одредби члана 62. став 1. Закона о парничном поступку, надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози.