Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 95/2020
08.07.2020. година
Београд

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић и Гордане Комненић, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., против тужене Републике Србије, Други основни суд у Београду, коју заступа Државно правобранилаштво Републике Србије, ради новчаног обештећења, одлучујући о захтеву Другог основног суда у Београду за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у предмету Прр 69/20, у седници одржаној 08.07.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДРЕЂУЈЕ СЕ Први основни суд у Београду за одлучивање у предмету Другог основног суда у Београду Прр 69/20.

О б р а з л о ж е њ е

Тужилац АА из ..., поднео је тужбу 22.05.2020. године Другом основном суду у Београду, ради накнаде неимовинске штете због повреде права на суђење у разумном року, у којој је као тужена означена Република Србија, Други основни суд у Београду.

Други основни суд у Београду је, у прилогу акта Прр 69/20 од 22.06.2020. године, Врховном касационом суду поднео захтев за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овој правној ствари. У захтеву је навео да je том суду поднета тужба против тужене Републике Србије, Други основни суд у Београду ради накнаде штете због повреде права на суђење у разумном року у предмету Другог основног суда у Београду И 1402/18, коју је, према наводима тужбе својим незаконитим поступањем проузроковао управо Други основни суд у Београду, па налази да су се тиме стекли услови из члана 62. ЗПП.

Одлучујући о захтеву суда за одређивање другог стварно надлежног суда, на основу члана 62. став 7. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), Врховни касациони суд је нашао да je захтев основан.

Наиме, према одредби члана 62. Закона о парничном поступку, највиши суд одређене врсте у Републици Србији може на захтев надлежног суда одредити да у поједином предмету поступа други стварно надлежан суд са његовог подручја, ако је очигледно да ће се тако лакше спровести поступак или ако за то постоје други важни разлози.

Дакле, на основу ове одредбе може бити одређено поступање другог суда, али који је стварно надлежан за поступање у предмету, под условом да суд који је по закону месно надлежан, није у могућности да поступа у конкретном предмету (нужна делегација) или ако његово поступање није сврсисходно (сврсисходна делегација).