.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 151/2021
07.10.2021. година
Београд
Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Божидара Вујичића, председника већа, Весне Субић и Јелице Бојанић Керкез, чланова већа, у парници тужиоца „ЕПС Дистрибуција“ д.о.о. Београд, Огранак „Електродистрибуција Смедерево“, чији је пуномоћник Тамара Рамач, адвокат из ..., против тужених АА и ББ, обојице из ..., чији је пуномоћник Богдан Воларевић, адвокат из ..., ради исељења и предаје непокретности на коришћење, одлучујући о сукобу стварне надлежности за одлучивање о жалби између Вишег суда у Смедереву и Апелационог суда у Београду, у седници већа одржаној дана 07.10.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За одлучивање о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Основног суда у Смедереву П 3321/10 од 02.04.2019. године, исправљене решењем истог суда П 3321/10 од 20.02.2020. године, СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Виши суд у Смедереву.
О б р а з л о ж е њ е
Апелациони суд у Београду се решењем Гж 2724/20 од 10.09.2020. године огласио стварно ненадлежним за одлучивање о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Основног суда у Смедереву П 3321/10 од 02.04.2019. године и предмет уступио Вишем суду у Смедереву, као стварно и месно надлежном суду.
Према датим разлозима, предмет тужбеног захтева је чинидба тј. исељење тужених и предаја непокретности тужиоцу у државину, због чега је за утврђивање стварне надлежности за одлучивање о жалби од значаја вредност предмета спора означена у тужби, која је у конкретном случају у оквиру цензуса одређеног за спор мале вредности, тако да је по мишљењу Апелационог суда у Београду, за одлучивање о жалби на одлуку у овој правној ствари, стварно надлежан Виши суд у Смедереву.
Виши суд у Смедереву није прихватио стварну надлежност за одлучивање о жалби, јер је оценио да се ради о спору о непокретности који се не сматра спором мале вредности, па је уз пропратни акт Гж 791/20 од 09.03.2021. године предмет доставио Врховном касационом суду, ради решавања сукоба стварне надлежности између судова исте врсте.
Решавајући настали сукоб стварне надлежности, на основу члана 23. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 125/04 и 111/09 у даљем тексту: ЗПП), који се у конкретном случају примењује на основу члана 506. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/2011, 49/2013-УС, 74/2013- УС), а у вези члана 30. став 2. Закона о уређењу судова, („Службени гласник РС“, бр. 116/2008... 88/2018- УС), Врховни касациони суд је оценио да је за одлучивање о изјављеној жалби стварно надлежан Виши суд у Смедереву.
Одредбом члана 23. став 2. тачка 3. Закона о уређењу судова је прописано да виши суд у другом степену одлучује о жалбама на одлуке основних судова и то на решења у грађанскоправним споровима, на пресуде у споровима мале вредности у извршним поступцима и поступцима обезбеђења и у ванпарничним поступцима, док је одредбом члана 24. став 1. тачка 3. истог закона, предвиђено да апелациони судови одлучују о жалбама на пресуде основних судова у грађанскоправним споровима, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд.
У конкретном случају, не ради се о спору о непокретностима у смислу члана 469. ЗПП-а, како се то наводи у решењу Вишег суда у Смедереву, већ се расправља о захтеву који је кондемнаторне природе - тражи се чинидба, тј. исељење туженог из непокретности са свим лицима и стварима и предаја непокретности у државину тужиоцу. У таквим ситуацијама, меродавна је вредност предмета спора коју је тужилац означио у тужби. Како је тужилац вредност предмета спора означио износом од 20.000,00 динара, то је пресудом која је донета у конкретном случају, одлучено у спору мале вредности, па је за одлучивање о жалби на исту надлежан виши суд, имајући у виду одредбе чланова 23. став 2. тачка 3. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/08...88/18).
Из наведених разлога, на основу одредбе члана 22. став 2. Закона о парничном поступку, одлучено је као у изреци.
Председник већа - судија
Божидар Вујичић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
