Врховни касациони суд је одлучујући о сукобу месне надлежности на основу одредбе члана 22. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 49/13 – УС, 74/13 - УС, 55/14, 87/18 и 18/20), а у вези одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - УС, 87/18 и 88/18 - УС), утврдио да је за поступање у овом предмету месно надлежан Основни суд у Врању.

Иницијални акт, предлог за извршење на основу веродостојне исправе (менице ...) је 02.10.2019. године примљен у Основном суду у Врању. Тужилац као извршни поверилац је у истом између осталог предложио да се донесе решење којим би се обавезали извршни дужници АА, сада тужени и ББ, оба из ..., да на основу предметне менице солидарно исплате тужиоцу износ од 127.277,04 динара, са законском затезном каматом, као и трошковима извршења по опредељењу суда. Између осталог је и предложено да се у случају спора по веродостојној исправи списи предмета доставе месно надлежном Првом основном суду у Београду, чија је месна надлежност уговорена чланом 8. Уговора о финансирању програма запошљавања од 28.05.2010. године, на основу кога је приложена меница издата и валирана и да опредељење месне надлежности Првог основног суда у Београду, врши и на основу члана 59. Закона о парничном поступку и члана 111. Закона о меници и то по месту плаћања менице. Уз предлог је приложен уговор закључен између тужиоца и туженог, којим је предвиђено да су уговорне стране сагласне да све евентуалне међусобне спорове који проистекну из овог уговора решавају споразумном и да се у противном уговора надлежност суда у Београду (члан 8. уговора). Уз уговор је приложена и сопствена меница где је као трасант означен ББ1 из ... и на полеђини менице, констатовано „уместо мени, платите по наредби Националне службе за запошљавање Крагујевац, Светозара Марковића 37“. Основни суд у Врању, решењем ИИВ 888/2019 од 14.10. 2019. године, усвојио је предлог за извршење и одредио трошкове извршења у износу од 4.115,18 динара. Против наведеног решења тужени као извршни дужник АА је изјавио приговор.

Виши суд у Врању, решењем Гж И 80/20 од 16.12.2020. године, одбио је као неосновану жалбу тужиоца као извршног повериоца и потврдио решење Основног суда у Врању Ипв Ив 388/19 од 04.12.2019. године.

Одредбом члана 462. став 1. ЗПП је прописано, да, суд може по службеној дужности да се огласи месно ненадлежним најкасније до издавања платног налога. Одредбом став 2. овог члана, да, тужени може да истакне приговор месне ненадлежности само у приговору против платног налога.

Одредбом члана 463. став 1. ЗПП је прописано, да, ако се суд после издавања платног налога огласи стварно ненадлежним, укинуће платни налог и по правноснажности решења о ненадлежности уступиће предмет надлежном суду. Одредбом става 2. овог члана да, ако суд после издавања платног налога утврди да је месно ненадлежан, неће укинути платни налог, него ће по правноснажности решења којим се огласио ненадлежним да уступи предмет надлежном суду.

Одредбом члана 62. став 4. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“ бр. 106/15, 106/16 – аутентично тумачење и 113/17 – аутентично тумачење, без измена Закона о извршењу и обезбеђењу – „Службени гласник РС“ бр. 54/19 од 26.07.2019. године, који се примењује од 01.01.2020. године, с обзиром на то да је предлог за извршење примљен од стране Основног суда у Врању 02.10.2019. године), је прописано да, ако су странке закључиле споразум о месној надлежности, извршни поверилац може тражити у предлогу за извршење да се, ако поступак буде настављен као по приговору против платног налога, настави пред судом који је надлежан по споразуму о месној надлежности. Извршни поверилац дужан је да уз предлог приложи споразум о месној надлежности. Одредбом члана 93. став 2. Закона о извршењу и обезбеђењу је прописано да, ако усвоји приговор, веће ставља ван снаге део решења којим су одређени средство и предмет извршења и укида спроведене радње. После правноснажности решења о усвајању приговора поступак се даље наставља као по приговору против платног налога, а ако суд за то није стварно или месно надлежан, списи предмета одмах се достављају надлежном суду.

Одредбом члана 59. ЗПП је прописано, да, за суђење у споровима имаоца менице или чека против потписника, поред суда опште надлежности, надлежан је и суд места плаћања.

Одредбом члана 111. Закона о меници („Службени лист ФНРЈ“ број 104/46, „Службени лист СФРЈ“ бр. 16/65, 54/70, 57/89 и „Службени лист СРЈ“ бр. 46/96) је прописано да, за спорове који се покрећу на основу тужбе имаоца менице против њених потписника надлежан је и суд на чијем се подручју налази место плаћања.

У конкретној ситуацији споразум о месној надлежности из приложеног уговора није одређен у погледу ког суда, с обзиром на то да одредбом члана 3. став 1. тачка 4, 5. и 6. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС“ број 101/13), за територију градских општина у Београду, основана три суда (Први, Други и Трећи основни суд у Београду). Дакле, како постоји споразум само о надлежности суда у Београду у случају спора, а не и ког суда, то исти не производи правно дејство.

Стога је, за даље поступање у овом предмету месно надлежан Основни суд у Врању, на основу одредби члана 39. и 59. ЗПП, као суд опште месне надлежности за туженог, с обзиром на то да је на његовом подручју пребивалиште туженог.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 22. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић