Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Браниславе Апостоловић и Гордане Ајншпилер-Поповић, чланова већа, у парници по тужби тужилаца Г.Ш. и Т.Ш. из Б., које заступа пуномоћник Н.С., адвокат из Ш., против туженог Т. о. а.д.о. К. сада у стечају, ради накнаде штете, решавајући сукоб надлежности између Привредног суда у Крагујевцу и Трећег основног суда у Београду, у седници већа одржаној дана 19.04.2016.године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Апелациони суд у Београду стварно је надлежан за одлучивање о жалби изјављеној против пресуде Трећег основног суда у Београду П бр. 22345/13 од 04.06.2014.године.

О б р а з л о ж е њ е

Трећи основни суд у Београду је решењем П бр. 22345/13 од 20.01.2016.године, одредио наставак поступка у овом предмету, прекинут решењем П бр. 22345/13 од 09.06.2015.године. Исти суд се огласио стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и по правноснажности решења списе предмета је доставио Привредном суду у Крагујевцу, као стварно и месно надлежном суду.

Привредни суд у Крагујевцу није прихватио своју надлежност, па је списе предмета заведене код тога суда под бројем П 343/2016 уз акт од 24.03.2016.године доставио Врховном касационом суду ради решавања насталог сукоба стварне надлежности, указујући да је против првостепене пресуде Трећег основног суда у Београду П бр. 22345/13 од 04.06.2014.године изјављена жалба о којој у смислу члана 24. став 1. тачка 3. Закона о уређењу судова треба да одлучи Апелациони суд у Београду.

Врховни касациони суд је решио настали сукоб надлежности на основу члана 22. ЗПП и одлучио да је за поступање у предметном спору у овој фази поступка стварно надлежан Апелациони суд у Београду.

Према стању у списима Трећи основни суд у Београду је пресудом П бр. 22345/13 од 04.06.2014.године усвојио тужбени захтев и обавезао туженог да тужиоцима накнади штету у износу од по 550.000,00 динара са законском затезном каматом и трошковима поступка. Против наведене пресуде тужени је изјавио жалбу, о којој Апелациони суд у Београду није одлучио, већ је решењем Гж бр. 562/15 од 12.02.2015.године списе предмета вратио Трећем основном суду у Београду, обзиром да је над туженим отворен поступак ликвидације, који је објављен на сајту Агенције за привредне регистре у Београду 01.08.2014.године. Трећи основни суд у Београду је решењем од 09.06.2015.године прекинуо парнични поступак, а затим је решењем од 20.01.2016.године на предлог тужилаца, којима је делом оспорено потраживање, одредио наставак поступка и Привредном суду у Крагујевцу списе предмета уступио на надлежност.

Основано Привредни суд у Крагујевцу оспорава своју стварну надлежност, јер је у смислу члана 24. став 1. тачка 3. Закона о уређењу судова прописано да апелациони суд у другом степену одлучује о жалбама на пресуде основних судова у грађанскоправним споровима осим уколико није у питању спор мале вредности, или решење у грађанскоправном спору.

Имајући у виду да о жалби туженог изјављеној против првостепене пресуде Трећег основног суда у Београду није одлучено, те да у жалбеном поступку нема атракције надлежности привредног суда, за одлучивање о жалби туженог стварно и месно надлежан је Апелациони суд у Београду применом члана 23. став 1. тачка 3. Закона о уређењу судова, у вези са чланом 6. став 1. тачка 1. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава.

На основу изложеног Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа-судија,

Бранко Станић,с.р.