
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р1 177/2025
23.04.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића и Марије Терзић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник адвокат Снежица Живановић Шкаро из ..., против туженог „UniCredit Bank Srbija“ ад Београд, чији је пуномоћник адвокат Младен Аврамовић из ..., ради утврђења и стицања без основа, решавајући о сукобу надлежности између Основног суда у Нишу и Трећег основног суда у Београду, у седници одржаној 23.04.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За поступање у овој парници, МЕСНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Први основни суд у Београду.
О б р а з л о ж е њ е
Тужилац је Основном суду у Нишу 03.03.2021. године поднео тужбу против тужене, ради утврђења и стицања без основа. Уз тужбу је приложио уговор о стамбеном кредиту од 25.06.2018. године у коме је у члану 29. наведено да је у случају спора по овом уговору надлежан основни суд, према регистрованом седишту банке. Тужена је по пријему тужбе, у поднеску од 02.07.2021. године истакла приговор месне ненадлежности Основног суда у Нишу, позивајући се на одредбу члана 29. уговора о кредиту којом су странке уговориле у случају спора месну надлежност суда по регистрованом седишту банке.
Основни суд у Нишу се решењем П 3405/21 од 08.07.2021. године огласио месно ненадлежним за поступање у овој парници и по правноснажности решења је списе доставио Трећем основном суду у Београду као стварно и месно надлежном суду.
Трећи основни суд у Београду није прихватио месну надлежност те је списе предмета уз пропратни акт П 61249/21 од 07.04.2025. године доставио Врховном суду ради решавања насталог сукоба месне надлежности са образложењем да у конкретном случају сматра да је за поступање надлежан Први основни суд у Београду, сагласно члану 40. став 2. Закона о парничном поступку и члану 3. став 1. тачка 4. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава.
Решавајући настали сукоб надлежности на основу члана 32. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 10/23) и члану 22. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...10/23 – други закон), Врховни суд је нашао да је за суђење у овом спору месно надлежан Први основни суд у Београду.
Одредбом члана 40. став 2. ЗПП прописано је да је за суђење у споровима против правних лица, опште месно надлежан суд на чијем се подручју налази њихово седиште, према извештају Агенције за привредне регистре. Одредбом члана 65. став 1. ЗПП прописано је да ако законом није прописана искључива месна надлежност неког суда, странке могу да се споразумеју да им у првом степену суди суд који није месно надлежан, под условом да је тај суд стварно надлежан. Ставом 2. истог члана прописано је да ако је законом приписано да су за суђење месно надлежна два или више домаћих судова странке могу да се споразумеју да им у првом степену суди један од тих судова или неки други стварно надлежни суд. Ставом 3. истог члана прописано је да спорзум из члана 1. и 2. овог члана производи правно дејство само ако је састављено у писаном облику и ако се односи на одређени спор или више спорова који проистичу из одређеног правног односа. Ставом 4. истог члана прописано је да исправу о споразуму тужилац мора да приложи уз тужбу, а тужени уз приговор ненадлежности.
У конкретном случају предмет спора је утврђење ништавости одредбе уговора о кредиту и враћање стеченог по том основу, те је реч о спору за који није прописана искључива надлежност одређеног суда.
Тужена се позива на уговорену надлежност из члана 29. предметног уговора, која клаузула предвиђа да ће за случај спора тај спор решавати суд према седишту банке. Надлежност основних судова за територију Београда подељена је између Првог, Другог и Трећег основног суда у Београду, а како се седиште тужене налази у улици Рајићева бр. 27 – 29, на територији Општине Стари Град, за суђење у овој парници месно је надлежан Први основни суд у Београду, сагласно члану 3. став 1. тачка 4. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС“ бр. 101/2013).
Из наведених разлога применом члана 22. став 2. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у изреци решења.
Председник већа – судија
Гордана Комненић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић