
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 303/2020
06.08.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Катарине Манојловић Андрић и Бранке Дражић, чланова већа, у правној ствари тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Срђан Миланов, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Златибор Војислављевић, адвокат из ..., ради чинидбе, одлучујући о сукобу надлежности између Апелационог суда у Нишу и Вишег суда у Врању, у седници одржаној 06.08.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За поступање у овој правној ствари СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Виши суд у Врању.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Сурдулици П 922/16 од 29.05.2018. године, у првом ставу изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се обавеже тужени да са тужиљине катастарске парцеле кп.бр. .. КО ..., уклони привремени објекат - гаражу од дасака означених димензија или да плати уклањање објекта у износу од 10.000,00 динара, као неоснован. У другом ставу изреке, обавезана је тужена да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 52.500,00 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.
Против наведене пресуде тужиља је изјавила жалбу.
Такође је против наведене пресуде и то одлуке о трошковима поступка, тужени изјавио жалбу.
Након тога се, решењем Гж 4429/18 од 17.06.2019. године, Виши суд у Врању огласио стварно ненадлежним за поступање по жалбама странака изјављеним против пресуде Основног суда у Сурдулици П 922/16 од 29.05.2018. године, с тим да се списи предмета доставе Апелационом суду у Нишу као стварно надлежном суду.
Апелациони суд у Нишу је дописом Гж 1711/20 од 22.07.2020. године, предмет доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба надлежности.
Решавајући настали сукоб стварне надлежности, на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ број 116/08 … 88/18) и члана 22. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Виши суд у Врању.
Одредбом члана 23. став 2. тачка 3. Закона о уређењу судова, прописано је да виши суд у другом степену одлучује о жалбама на одлуке основних судова и то на решења у грађанскоправним споровима; на пресуде у споровима мале вредности у извршним поступцима и поступцима обезбеђења; у ванпарничним поступцима, док апелациони суд, применом члана 24. став 1. тачка 3. истог закона, одлучује о жалбама на пресуде основних судова у грађанскоправним споровима, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд.
Чланом 468. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да спорови мале вредности јесу спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, а ставом 3. истог члана, прописано је да се као спорови мале вредности сматрају и спорови у којима се тужбени захтев не односи на потраживање у новцу, а тужилац је у тужби навео да пристаје да уместо испуњења одређеног захтева прими одређени новчани износ који не прелази износ из става 1. овог члана (члан 33. став 1.), док је ставом 4. истог члана, прописано да се као спорови мале вредности сматрају и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац у тужби навео не прелази износ из става 1. овог члана (члан 33. став 2.).
Одредбом члана 469. Закона о парничном поступку, прописано је да се не сматрају споровима мале вредности, у смислу одредаба ове главе закона, спорови о непокретностима, спорови из радних односа и спорови због сметања државине.
У конкретном случају тужиља у овом спору тужбом тражи чинидбу односно да се тужени обавеже да са тужиљине парцеле уклони привремени објекат – гаражу од дасака, или да плати износ од 10.000,00 динара на име уклањања објекта. Како се ради о спору који се према члану 468. ЗПП сматра спором мале вредности, за одлучивање о жалбама странака стварно је надлежан виши суд – у конкретном случају Виши суд у Врању.
На основу члана 22. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.
Председник већа–судија
Слађана Накић Момировић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић