Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 332/2020
10.09.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бисерке Живановић, председника већа, Божидара Вујичића и Весне Субић, чланова већа, у парници тужиоца Агенције за вештачење и консалтинг Светко Арнаут ПР, Крагујевац, чији је пуномоћник заступа Бобан Матић, адвокат из ..., против тужене РС, Министарства правде, Високог савета судства, Основног суда у Крагујевцу, коју заступа Државно правобранилаштво, Београд, ради дуга, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Првог основног суда у Београду и Привредног суда у Крагујевцу, на седници одржаној 10.09.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овој фази поступка је стварно надлежан Први основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Први основни суд у Београду се решењем П 15584/20 од 12.06.2020. године огласио стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и предмет уступио Привредном суду у Крагујевцу, као стварно и месно надлежном суду.

Привредни суд у Крагујевцу је списе предмета уз пропратни акт П 316/20 од 10.08.2020. године доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба стварне надлежности између тога суда и Вишег суда у Београду.

Решавајући сукоб надлежности на основу члана 22. став 2. Закона о парнинчном поступку („Сл. гласник РС“, бр.72/11...87/18), Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овој фази поступка стварно надлежан Први основни суд у Београду.

Према одредби члана 23. став 2. тачка 3. Закона о уређењу судова виши суд је надлежан да одлучује о жалбама на решења основних судова и пресуде донете у споровима мале вредности.

Против решења Првог основног суда у Београду којим се тај суд огласио стварно ненадлежним тужилац је изјавио жалбу о којој није одлучено. По одредби члана 20. ЗПП суд уступа предмет надлежном суду тек по правоснажности решења којим се огласио ненадлежним. Стога је у овој фази поступка Први основни суд у Београду, против чијег решења је изјављена жалба, надлежан да оцени благовременост и дозвољеност жалбе, те да донесе одговарајуће решење у смислу члана 378. ЗПП или да благовремену и дозвољену жалбу након поступања сагласно одредби 402. ЗПП проследи на одлучивање надлежном вишем суду.