
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 354/2021
15.06.2021. година
Београд
Р Е Ш Е Њ Е
За поступање у овом предмету МЕСНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Основни суд у Панчеву.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем о извршењу Основног суда у Панчеву Иив 595/19 од 04.12.2019. године одређено је извршење на основу менице.
Решењем Основног суда у Панчеву Ипв(Ив) 47/20 од 02.09.2020. године усвојен је приговор извршног дужника, стављено ван снаге решење о извршењу и одређено да се по правноснажности решења списи предмета доставе парничном одељењу Основног суда у Панчеву, као стварно и месно надлежном суду, ради наставка поступка као поводом приговора против платног налога.
Решењем Вишег суда у Панчеву Гжи 558/20 од 20.10.2020. године првостепено решење је укинуто у делу којим је одређено да се по правноснажности решења списи предмета доставе парничном одељењу Основног суда у Панчеву ради наставка поступка као поводом приговора против платног налога, а у преосталом делу потврђено.
Решењем Основног суда у Панчеву Ипв(Ив) 47/20 од 30.12.2020. године списи предмета су, по правноснажности решења, достављени Трећем основном суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду ради наставка поступка као поводом приговора против платног налога.
Трећи основни суд у Београду није прихватио месну надлежност, већ је дописом П 32905/21 од 05.05.2021. године доставио предмет Врховном касационом суду ради решавања сукоба месне надлежности.
Одлучујући о сукобу месне надлежности, у смислу члана 22. става 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ 72/11...18/20), Врховни касациони суд је утврдио да је за поступање у овом предмету месно надлежан Основни суд у Панчеву.
Предмет тужбеног захтева у овој парници је новчано потраживање из уговора о кредиту који је закључен између парничних странака 25.06.2009. године. Тужилац је уз предлог за извршење приложио поменути уговор о кредиту којим је уговорено да је за спорове настале између уговорних страна надлежан суд у Београду (члан 14. став 2). Тужилац је у предлогу за извршење истакао да се уколико извршни дужник изјави приговор, према споразуму о месној надлежности, парнични поступак настави у Трећем основном суду у Београду. Према члану 62. ставу 4. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, број 106/15) ако су странке закључиле споразум о месној надлежности, извршни поверилац може тражити у предлогу за извршење да се, ако поступак буде настављен као по приговору против платног налога, настави пред судом који је надлежан по споразуму о месној надлежности, а извршни поверилац је дужан да уз предлог приложи споразум о месној надлежности. Чланом 14. ставом 2. уговора о потрошачком кредиту није уговорена надлежност тачно одређеног суда у Београду, па се такав споразум не може сматрати споразумом о месној надлежности у смислу члана 65. ЗПП. Стога је за поступање у овој парници месно надлежан суд према одредбама о општој месној надлежности из члана 39. става 1. ЗПП.
На основу члана 22. става 1. ЗПП одлучено је као у изреци.
Председник већа – судија
др Драгиша Б. Слијепчевић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић

.jpg)
