Чланoм 88. Закона о стечају прописано је између осталог да у тренутку наступања правних последица отварања поступка стечаја, прекидају се сви судски поступци у односу на стечајног дужника и његову имовину. Према члану 90. истог закона, парнични поступак у којем је стечајни дужник тужени наставља се ако је: 1. тужилац као стечајни или разлучни поверилац поднео благовремену и уредну пријаву потраживања; 2. на испитном рочишту стечајни управник оспорио пријаву потраживања; 3. тужилац као стечајни или разлучни поверилац закључком стечајног судије упућен на наставак прекинутог парничног поступка ради утврђивања оспореног потраживања; 4. тужилац као стечајни или разлучни поверилац предложио наставак прекинутог поступка у року од 8 дана од дана пријема закључка стечајног судије из тачке 3. овог члана.

Чланом 91. став 2. Закона о стечају прописано је да ако су испуњени сви услови из члана 90. овог закона, парнични суд решењем против кога није дозвољена посебна жалба одређује наставак поступка, док је ставом трећим истог члана прописано да ако се прекинути парнични поступак водио пред судом опште надлежности, тај суд се уколико настави прекинути поступак решењем оглашава стварно и месно ненадлежним и предмет уступа суду који спроводи стечајни поступак над туженим.

У конкретном случају, решењем Привредног суда у Београду Ст 72/15 од 18.03.2016.године над првотуженим отворен је поступак стечаја, а над друготуженим решењем тог суда Ст 68/15 од 04.11.2015.године. Тужиоци су 05.04.2018.године поднели предлог за наставак поступка, истичући да у односу на прво и друготуженог повлаче тужбу у делу главног потраживања и камате, и тражили су утврђење њиховог потраживања према овим туженима по основу трошкова парничног поступка који су им оспорени у поступку стечаја од стране ових тужених као стечајних дужника.

Уколико суд који је поступак прекинуо нађе да су испуњени услови за наставак поступка донеће посебно решење којим ће одредити да се поступак наставља и уколико није надлежан, донеће решење којим ће се огласити ненадлежним и уступити предмет надлежном суду, који ће потом ценити дозвољеност тужбе из члана 92. закона.

Међутим, Трећи основни суд у Београду се огласио стварно и месо ненадлежним, а да претходно није, након што је над прво и друготуженим отворен стечајни поступак, у односу на ове тужене прекинуо поступак због наступања правних последица отварања стечајног поступка, па тек када се испуне услови за наставак поступка и након доношења решења о наставку поступка да се огласи стварно и месно ненадлежним и предмет уступи Привредном суду у Београду. Како у списима не постоји решење о прекиду потупка, нити решење о наставку поступка, то нису испуњени услови из члана 91. Закона о стечају, да се Трећи основни суд огласи стварно и месно ненадлежним и предмет уступи Привредном суду у Београду. Стога и поред чињенице да је над прво и друготуженим отворен поступак стечаја, у овој фази поступка нема услова за заснивање стварне надлежности привредног суда, будући да за заснивање надлежности тога суда није одлучна чињеница отварање поступка стечаја над прво и друготуженим, већ испуњење процесних претпоставки из Закона ос течају, као и редоследа радњи које претходе доношењу решења о ненадлежности, а које нису предузете од стране Трећег основог суда у Београду. Такође, нису постојали услови да се Трећи основни суд у Београду огласи стварно ненадлежним и у односу на треће и четвртотуженог Агенцију за приватизацију Републике Србије и у односу на Републику Србију, без образложења, у односу на које тужене није реч о спору из примене прописа о приватизацији, јер се новчана накнада тражи за остварени радни стаж који тужиоци потражују, те није у вези са својинском трансформацијом, односно променом власништва прво и друготуженог.

Из наведених разлога, за поступање у овој фази поступка стварно и месно надлежан Трећи основни суд у Београду.

На основу члана 22. став 2. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Предраг Трифуновић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић