
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р1 405/2025
13.11.2025. година
Београд
Врховни суд у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића и Марије Терзић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник адвокат Немања Михаиловић из ..., против тужених Привредна банка ад Београд – у стечају чији је пуномоћник адвокат Иван Симић из ... и ББ из ..., чији је пуномоћник адвокат Ана Божић из ..., ради недопустивости извршења, решавајући сукоб надлежности између Другог основног суда у Београду и Привредног суда у Београду, у седници одржаној 13.11.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За поступање у овом предмету, СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Привредни суд у Београду.
О б р а з л о ж е њ е
Тужиља је Другом основном суду у Београду поднела 03.12.2021. године тужбу против тужених Привредна банка Београд ад – у стечају и ББ, ради утврђења ништавости заложне изјаве и недопустивости извршења.
Други основни суд је 14.08.2025. године донео решење П 9679/21 којим се огласио стварно ненадлежним за поступање у овој парници и по правоснажности решења је списе доставио Привредном суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду. У решењу је наведено да се над првотуженом води стечајни поступак Ст 7/2025 пред Привредним судом у Београду који је покренут још пре подношења тужбе у овој парници.
Привредни суд у Београду није прихватио стварну надлежност и у прилогу акта П 4550/25 од 22.10.2025. године предмет је доставио Врховном суду, ради решавања сукоба надлежности.
Решавајући настали сукоб стварне надлежности, у смислу одредбе члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20 и 10/23-други закон), Врховни суд је оценио да је за поступање у овој парници стварно надлежан Привредни суд у Београду.
Одредбом члана 27. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова прописано је да привредни суд у првом степену суди у спору између домаћег и страног привредног друштва , предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација ( привредни субјекти), у спору који настане између привредног субјекта и другог правног лица у обављању делатности привредног субјекта, као и ако је у наведеном спору једна од страна физичко лице ако је са странком у односу материјалног супарничарства. Тачком 4. истог члана прописано је да привредни суд у првом степену суди између осталог и у спору поводом реорганизације, судске и добровољне ликвидације и стечаја, осим у спору за утврђење постојања заснивања и престанка радног односа који је покренут пре отварања стечаја.
Одредбом члана 24. став 2. Закона о уређењу судова је прописано да основни суд у првом степену суди у грађанскоправном спору ако за поједини грађанскоправни спор није надлежан други суд и води извршни и ванпарнични поступак, осим ако законом није друкчије прописано.
Имајући у виду да се у конкретном случају ради о парници чији је правни основ недопустивост извршења на непокретности за коју тужиља тврди да је њена, а да је првотужена Привредна банка Београд ад у стечају, да је стечајни поступак Привредног суда у Београду Ст 7/2025 над овом банком у току, те да ће и непокретност која је предмет ове парнице ући у стечајну масу, то по оцени Врховног суда може доћи до атракције стварне надлежности привредног суда из ког разлога је за поступање у овом предмету стварно надлежан Привредни суд у Београду.
На основу изнетог применом члана 22. став 2. ЗПП Врховни суд је одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Гордана Комненић с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
