Према одредби члана 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова, привредни суд у првом степену суди у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти), у споровима који настану између привредних субјеката и других правних лица у обављању делатности привредних субјеката, као и кад је у наведеним споровима једна од странака физичко лице ако је са странком у односу материјалног супарничарства, док је ставом 1. тачка 4. истог члана одређено да привредни суд у првом степену суди, између осталог, у споровима поводом реорганизације, као и судске и добровољне ликвидације и стечаја осим спорова за утврђење постојања, заснивања и престанка радног односа који су покренути пре отварања стечаја.

Одредбом члана 22. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/08...88/18) је прописано да основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима, ако за поједине од њих није надлежан други суд и води извршне и ванпарничне поступке за које није надлежан неки други суд, а према ставу 3. истог члана, основни суд у првом степену, између осталог, суди у споровима поводом заснивања, постојања и престанка радног односа, о правима, обавезама и одговорностима из радног односа и о накнади штете коју запослени претрпи на раду или у вези са радом.

Закон о стечају („Службени гласник РС“, бр. 104/09...83/14) прописује услове и начин покретања и вођења стечаја над правним лицима. Према члану 1, стечај у смислу овог закона се спроводи банкротством или реорганизацијом. Под банкротством се подразумева намирење поверилаца продајом целокупне имовине стечајног дужника, односно стечајног дужника као правног лица, а под реорганизацијом се подразумева намирење поверилаца према усвојеном плану реорганизације и то редефинисањем дужничко-поверилачких односа, статусним променама дужника или на други начин који је предвиђен планом реорганизације. Према одредби члана 160. став 3. Закона о стечају, ако се унапред припремљени план реорганизације на рочишту усвоји, стечајни судија доноси решење којим се истовремено отвара стечајни поступак, потврђује усвајање унапред припремљеног плана реорганизације и обуставља стечајни поступак.

Полазећи од наведених одредаба закона, моментом доношења решења којим се потврђује усвајање унапред припремљеног плана реорганизације, стечајни поступак се обуставља у целости, а у односу на правно лице, ранијег стечајног дужника, престају све правне последице отварања и вођења стечајног поступка.

Како се у конкретном случају не ради о спору насталом у току и поводом стечајног поступка, нити о спору поводом стечајне реорганизације, јер у овој парници тужилац остварује потраживање из радног односа настало након усвајања плана, то нема законских претпоставки за заснивање надлежности привредног суда. Наведено стога што нема атракције надлежности у корист привредног суда по члану 25. став 1. тачка 4. Закона о уређењу судова у спору ради наплате потраживања насталог након обуставе стечајног поступка због усвајања плана реорганизације.

Следи да је за суђење у овом предмету надлежан основни суд у смислу одредбе члана 22. став 3. Закона о уређењу судова и то Основни суд у Крушевцу, сходно седишту туженог.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 22. став 2. Зaкона о парничном поступку одлучио као у изреци ове одлуке.

Председник већа – судија

др Драгиша Б. Слијепчевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић