Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 555/2021
23.09.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у правној ствари тужиоца регистровано Пољопривредно газдинство АА из ..., ул. ... бр. .., чији је пуномоћник Владан Златић, адвокат у ..., против тужене Credit agricole banka Србија АД Нови Сад, Ул. браће Рибникар бр. 4-6, ради утврђења ништавости и стицања без основа, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Привредног суда у Новом Саду и Основног суда у Новом Саду, у седници већа одржаној дана 23. септембра 2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За поступање у овом предмету стварно је надлежан Основни суд у Новом Саду.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем П 19655/21 од 17.05.2021. године Основни суд у Новом Саду огласио се стварно ненадлежним за поступање и по правноснажности тог решења списе предмета је уступио Привредном суду у Новом Саду као стварно и месно надлежном суду. У образложењу је наведено да се у конкретном случају ради о спору између регистрованог пољопривредног газдинства које има статус привредног субјекта и правног лица на другој страни, те да је према одредби члана 25. став 1. тачка 1) Закона о уређењу судова за суђење у првом степену стварно и месно надлежан Привредни суд у Новом Саду.
Привредни суд у Новом Саду није прихватио стварну надлежност, већ је списе предмета уз допис П 2129/21 од 08.09.2021. године доставио Врховном касационом суду ради одлучивања о сукобу стварне надлежности.
Решавајући негативни сукоб стварне надлежности на основу овлашћења из члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр.116/08 ... 88/18) и члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр.72/11 ... 18/20), Врховни касациони суд је утврдио да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Основни суд у Новом Саду.
Надлежност привредних судова прописана је одредбом члана 25. Закона о уређењу судова. Према одредби из става 1. тачка 1. овог члана привредни суд суди у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти), у споровима који настану између привредних субјеката и других правних лица у обављању деталности привредних субјеката, као и када је у наведеним споровима једно од страна физичко лице, ако је са странком у односу материјалног супарничарства.
Појам пољопривредног газдинства према Закону о пољопривреди и руралном развоју („Сл. гласник РС“, бр. 41/09, 10/13 и 101/16), дефинисан је као производна јединица на којој привредно друштво, земљорадничка задруга, установа или друго правно лице, предузетник или пољопривредник обавља пољопривредну производњу (члан 2. став 1. тачка 4.).
Имајући у виду дефиницију пољопривредног газдинства према цитираном Закону о пољопривреди и руралном развоју, закључује се да пољопривредно газдинство представља добро на коме се обавља пољопривредна производња од стране неког од субјеката таксативно наведених у цитираном члану. Према одредби члана 83. став 1. Закона о привредним друштвима предузетник је пословно способно физичко лице које обавља делатност у циљу остваривања прихода и које је као такво регистровано у складу са законом о регистрацији, а према одредби става 3. истог члана, индивидуални пољопривредник није предузетник у смислу тог закона, осим ако посебним законом није другачије уређено.
Имајући у виду да се у конкретном случају на регистрованом пољопривредном газдинству, пољопривредом бави физичко лице ББ (пољопривредник), а да није означен као предузетник, то значи да се конкретан спор води између физичког лица и привредног субјекта, те да нема места успостављању надлежности привредног суда по било ком основу из члана 25. Закона о уређењу судова.
Следи да је за суђење у овом спору стварно надлежан основни суд, на основу одредбе члана 22. став 2. истог закона. Конкретно, надлежан је Основни суд у Новом Саду, у смислу члана 27. став 1 тачка 3. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштва сходно седишту туженог.
На основу изнетог, применом члана 22. став 2. Закона о парничном поступку одлучено је као у изреци.
Председник већа–судија
Бранко Станић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић